Prosvetni glasnik

10

ПРОСВЕТНП глАсник

пнјске земље, добијајуки граинцу са Мталијом н са немачком Аустријом, која ће се врло веровагно придружиги Немачкој. То су огромна факта, која ће бити од највећег утицаја на наш будући развитак и међународне везе. Даље су у многоме промењени правци и нрирода комуникација. Изашли смо на Јадранско Море, на коме се без икакве сумње нећемо моћи слободно кретати, јер су најважније тачке у италијанским рукама. Зашли смо дубоко у централну Европу, и комуникационе везе које су с њом имале Србија, Хрватска и Словеначка, одржаће много од старог значаја. Солунска ће железница остати од првокласне вредности за већи део Србије у границама пре светског рата. На Северу немамо природних граница, нити смо их, разумно мислећи, могли имати. Чим се сиђе са београдског побрђа у панонски басен, таквих граница нема до иза Пеште. Али ће се наше панонске земље држати изванредно повољним географским положајем и великом привлачном снагом Београда. Он се као сфинкс прућио на ставама Саве и Дунава и гледа на панонску равницу, одређен својим положајем да у њој изазива велике догађаје и да на њу најјаче утиче. Све велике реке које протичу кроз панонски басен конвергирају према Београду, — Дунав, Тиса, Драва, Сава, — и он већ сада постаје пловидбени центар од све веће и веће важности. Исто тако се у њему укрштавају и главне железнице: моравско-вардарска артерија, железница Београд-Загреб-Ријека, оне од Суботице и Темишвара, и све се више у њему морају скупљати. Положај Београда је несравњено повољнији но положај Беча и Пеште. Најнеприродније су наше границе у Банату. Али равни Банат који смо добили ограђен је на Истоку према Трансилванији баријером Банатских Планина, а од Румуније још и високим билима јужних Карпата. Сав је упућен на Запад према Тиси, Дунаву и Београду. Изгледа као кућа чији би слепи зид био окренут румунској територији, а лице са вратима и прозорима према Београду. Али, и ако су услед привлачне снаге Београда те границе довољне за мирна времена, врло су неповољне у случају рата. ГТанонске границе су најнесигурније границе наше нове државе. Тим више што се врло вероватно неће дуго одржати овај за нас повољан међународни положај који се формирао за време светског рата. А суседне државе се нису измириле са тим границама. Али не само да су се изменили географски положаји и да смо добили нове правце комуникација и тешке границе на Северу, већ нова држава има друкчије контакте са ванбалканским цивилизацијама, много интимније везе са западном цивилизацијом, нарочито преко Италије. Осим тога она није више онако хомогена национална држава као што је Србија била пре 1913; истина се то у многоме изменило још 1913 год. Сада је у нашој држави много више страних народа, и ако не толико као у Румунији, Чехо-Словачкој, Пољској. Разноврсне су културне прилике,