Prosvetni glasnik

0 ВАСШ1ТАЊУ СРЕДЊОШКОЛСКЕ ОМЛАДИИЕ

31

додир са политичким организацијама. Ту би се, поред свега, родитељи и паставници ближе упознали и измењали своје погледе о заједничком раду на васпитању. II Кад је већ тако организован рад у појединим школама, потребно је извршити централизацију тих дружина за поједина места. Прво би се груписале дружине где има више школа. Под руководством надзорних дружинских наставника, образовао би се савев дружина за то и то место. У те савезе ступали би да сачињавају управу изабрани чланови из управа првобитних дружина, а њихов би рад у главном био исти као и дотле. Проширење би се извршило у толико што би ти савези, ио иринциау одабирања, износили на својим јавним скуповима све оно што би поједине дружине дале као најбоље. То је први корак ка озбиљној утакмици, која несумњиво води успеху. Јавна предавања наставника одржавала би се и овде. Она сад не би морала бити тако честа, али треба да обухвате и удаљеније теме, којима би се код омладинаца пробудило интересовање за нове ствари. Контролну школску власт сачињавао би одбор наставника састављен од свих надзорних наставника појединих дружина. III По образовању локалних савеза дружина, приступило би се стварању ценшралних савеза. Њихов би постанак био везан за пространство наше државе и било би их осам: у Београду, у Скопљу, иа Цетињу, у Дубровнику, у Сарајеву, у Љубљани, у Загребу и у Новом Саду. Ти централни савези били би израз целокупног рада средњошколских омладинаца у целој нашој земљи, а њихову управу сачињавали би нарочито изабрани чланови управа из савеза дружина појединих градова. Задатак тих централних савеза био би: да се сваке године, увек у другом од поменутих центара, приреди један велики слеш ђачких дружина, којом би се приликом вршиле велике утакмице међу оним члановима који су као најбољи одређени за то од локалних савеза дружина и потврђени од централних савеза. Те утакмице, на којима би победничке групе добијале од државе одређене награде (на пример: сребрн венац за литерарно-уметничку групу, а заставу за спортско-забавну), које би сваке године прелазиле у посед нове победничке групе, биле би нешто слично олимпијским играма старих Грка, само би овде имали учешћа једино омладинци. На први поглед ово можда изгледа као један занесењачки сан. У самој ствари то је лако могућно извести. Шта би то значило за омладину, најбоље ће се видети из речи Пиндара, који овако говори о победама у Олимпији: „Као што је вода најбољи од свих елемената, као