Prosvetni glasnik

ХРОНИКЛ

37

наша деца пију. 'Гаква су схватања била код нас пре нешто више од годину дана, а данас успева та идеја у великом обиму, кад се у целој држави, и једног дана, говори о алкохолној опасности. Министарство Народног Здравља наредило је својим властима да у сваком погледу помогну ту акцију и позвало лекаре да пучким предавањима даду томе дану што о.збиљнији карактер. Извештаји из свих крајева наше домовине врло су повољни, и предавања су држана готово свуда. Трезвењачка омладина, у својем заносу, послала је неколико младих трезвењака, који су с највећим одушевљењем извештавали о својим успесима. Школска омладина се у многим случајевима организовала у противалкохолна удружења. Наш први антиалкохолни дан био је добар почетак. Он има несумњиву моралну вредност, јер ће маси школске младежи остати живо усађен у памет. Том приликом био је раздаван и летак „Буквица за веселу браћу", састављен из самих живих народних речи, којих "ће се, сигурно, многи трајно сећати. Често се чује из табора људи који у алкохолу не виде баш такво зло као ми трезвењаци, да је цела борба против алкохола претерана, и да враг није тако црн како га описују. Бранити трезвењачку мисао, по њима, скоро да је и срамота. Међутим, баш код нас се алкохолизам јако раширио, тако да Југославија по конзуму (рачунајући количину апсолутног алкохола на једну главу у години дана) долази међу држа™ вама у Европи на четврто место. Око три четвртине најтежих злочина догађа се код нас у пићу (подаци Д-р Костића). Особито је вредно споменути да се током рата, а нарочито сада после рата, укоренило у великом делу наших села још једно зло, примитивна продукција алкохолних пића из кукуруза. На.тај начин ]е алкохолизам постао још гора опасност, особито ако узмемо у обзир да се власти нису бринуле за њено сузбијање баш ни у најмањој мери. Противници идеје трезвењачке злобно истичу да међу нашом децом нема алкохолизма. Нека нам учитељи и школски лекари кажу своје. Из њихових извештаја чујемо да и наша деца пију, више него што ми и мислимо. Упозорујем на саопштења школског надзорника Јурчића у лањском годишту „Трезвености — Новог живота" и школског лекара Д-р Димитријевића у „Гласнику Министарства Народног Здравља" (бр. 8. и 9.). Та саопштења откривају нам једну голу истину и једну тешку рану на народном телу: и наша деца иију. Ако су деца узданица наша, зар да их не чувамо од тога зла, зар да их не приучимо рајској трезвености? Антиалкохолни дан је свакако један од важних фактора противалкохолног одгоја. Он је толико пута био пре рата у страним државама извођен. Важно је питање да ли бисмо смели остати само код тога дана. Одлучно сам томе противан. Алкохолизам, као једна од највећих народних болести, заслужује већу