Prosvetni glasnik

ДРУЈПТВА И УСТЛНОВЕ

57

На другом месту је сврха удружења да здравље н јшчност иаставнпмнпу штнтн н чува у школи. На последњем месту су предвиђеиа и политичка права. /./ Географско Црушшво. Географско Друштво основано је у Београду (као Српеко Географско Друштво) 1910 године, ради неговања и унапређивања географске науке и шнрења њених практичних знања у народ. Данас оно има 144 члана (добротвора 10, почасних 14, дописних 19, ванредних 38 и редовних 63) и, по правилу, одржава бар но један састанак месечно, општи или стручни (1910: 7,1911: 11,1912: 5, 1913: 1), па којем се научно или популарно (кад је то од потребе) расправљају разна савремена питања из свих области простране географске науке. Друштво публикује своје хонорисане радове у своме органу Гласнику (изишле су до данас: 1., 2., 3. и 4. свеска, последње две уједно), који добијају сви чланови бесплатно, а студенти у половину цене. Нарочиту пажњу треба скренути на 5. свеску, која ће ових дана бити штампана, и уз коју ће ићи добра и прегледна карта нашега Краљевства. Друштво је до сада нриредило и две успеле фотографске изложбе (феоруара 1911 и априла 1912) географских слика. Због скромних финансијских средстава, вероватно и због прилика последњих осам година, оно још није стигло да приреди ни једно од научних иутовања која по правилу треба да изводи; чим буде могућности, ми не сумњамо, Друштво ће то радо пружити својим члановима. Приходи су друштвени: улози редовних чланова, 20 д. годишње, ванредних, 12 д. и добротвора, 500 д. једном за увек; даље, разна завештања, приходи од јавних предавања и продаје друштвеног органа. Данашња имаовина друштвена није ни мало завидна, и даније сталне помоћи државне од 2400 д, годишње, Друштво би врло тешко могло опстати. Катастрофа наше државе осетила се и на њему: оно мало ствари и библиотеке (локали су друштвени и данас, као и раније, у Географском Институту Университета) разнели су непријатељи, особито Бугари. Нешто је од тога пронађено у Софији и враћено, али намештај, који се није пронашао, Друштво је било срећно да добије бесплатно од Дирекције Плена. Обнављајући свој рад после тако дуге паузе због рата, Друштво је у неколико изменило и проширило свој рад, задржавајући и даље исти задатак: сад су му ночели пристизати чланови из целога Краљевства; друштвени орган биће проширен школском географијом, да би настава у томе предмету у средњим и стручним школама пошла бољим путем; добиће вероватно и преглед географске литературе о Балканском Полуострву, што је до оснивања овога Друштва излазило као засебна публикација. Особити бол Друштво је осетило губитком својих нарочито вредних редовних чланова: Радоја Дединца, Михаила Драгњћа, Косте Н. Костнћа, Ристе Т. Николнћа и Јевте Дедијера; сви су они пали у борби са непријатељем и за добро отаџбине. Нека су им светле успомене! Географско Друштво представљено је данас овом управом: председник Др. Јован Цвијић, ппредседник Стеван Бошковић, секретар Др Павле Вујевић, благајник Емило Ј. Цветић, књижничар Др. Боривоје Милојевић и чланови управе: Сава Антоновнћ, Др. Јован Ердељановић, Др. Недељко Кошанип, Др. Влад. К. Петковић и Тодор Радивојевнћ. % ц Каршографски Инсшишуш Географског Друшшва у Београду. Потребе су учиниле да се овако важан завод отвори даиас и у нас,