Prosvetni glasnik

102

НРОСМ-ГПШ ГЛАСНИК

је прихватило избегличку децу у Солуну, где је сем основне школе била и гимназија наша. Оба ова друштва имала су своје домове, и њима су уз припомоћ мпогобројних прилога у новцу и помоћи од мисија, били обезбедили деци не само удобан живот, него и школовање и привредно образовање. У томе правцу, обе су установе биле развиле најживљи рад, бринући се за 4—500 деце и стекавши капитал у новцу и стварима: Друштво за Заштиту Деце око 300.000 динара, и друштво Српска Школска Матица око 80.000 динара.*) У таквом раду и успеху затекла их је офансива наше војске. Улазак српске војске на нашу територију и њен силни напредак схватило је Друштво за Заштиту Југословенске Деце као.позив на иову и светију дужност. Оно је одмах кренуло из Водена за Битољ, а одатле даље, образујући одборе у свима важнијим местима и установљавајући збиралишта (склоништа) за сирочад затечену на улици. У таквом раду, Управа се нашла крајем новембра 1918 г. у Београду, где је одмах отпочела организовани рад на заштити деце на најширој основи. Имајући тада преглед целокупног стања деце у Краљевини Србији и схватајуђи замашност овога питања с погледом на целокупно К-раљевство С. X. С., Управа Д. 3. 3. Ј. Д. увидела је одмах да су друштвена средства, и материјална и она у људској снази, врло малена да би могла одговорити потребама великог броја и ратничке сирочади, и деце сиромашне и оскудне у опште, која су тако дуго гладовала и гола и боса трајала дане. То сазнање учинило је те је Управа узела на себе иову дужност: обавестила је меродавне факторе о стању дечјег гштања у нас и о потреби јаче организације и много већих средстава. Краљевска влада прихватила је одмах ту представку и 5 фебруара 1919 г. установила је нарочито Државно Одељење за Заштиту Деце, коме је поставила за начелника Др. Поповића, као иницијатора и организатора заштите деце. Државно Одељење је доцније претворено у Одељење за Заштиту Деце и Младежи у Министарству за Социјалну Политику. Одмах ио оснивању Државног Одељења, влада му је ставила на расположење милион динара, за организацију и прву хитну помоћ, а доцније, буџетом за 1919—1920 г., предвидела је 12.700.000 дин. на извођење заштите деце. Тако се од тада држава јавља као главни фактор у заштити деце у опште, а напосе ратничке сирочади. Уредбом и Правилником, којима је прописана организација Државног Одељења и његових органа, подељено је Краљевство С. X. С. на једанаест области, а области су задржале ниже административне јединице

*) Српска Школска Матнца препгда је јуна 1919 г. у Београд, где је продужила рад као Средњешколска Матица. Она сад има интернат са 40 ђака.