Prosvetni glasnik

110

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

је, услед дугог прекида у школском раду због рата, велики број гимназијске деце остао без икакве школе, и што је, с друге стране, био знатан прираштај деце из основних школа које су, за време окупације, радиле у већини места окупираних од стране Аустрије и Бугарске. Како је и у основним школама заведено скраћено школовање (течајеви), и како је крајем јуна и крајем септембра 1919 године велики број деце завршио основну школу, то је разумљиво зашто је број ученика у скраћеној 1919 20 (I полгође) знатно већи од броја ученика у скраћеној школској 1918/19 (II полгође) години. Број ученика у трећој скраћеној години (1919 20 II полгође) нешто је мањи од броја ученика из претходне године, зато што у почетку ове треће године нису примљени нови ученици у I разред, јер је овај разред био нормалан, са пуном школском годином. За ове три скраћене школске године свршило је средњу школу и положило испит зрелости око 3600 ученика и ученица. Никако није обновљен рад у гимназији у Ресну, због малог броја ученика и оскудице у наставницима. Због малог броја ученика и недовољно наставника затворене су гимназије у Кратову и Кривој Паланци, које су радиле само прве скраћене године. Тако исто обустављен је рад у гимназији у Дојрану, која је радила прве скраћене године у селу Фурки, пошто је Дојран потпуно порушен за време великих борби које су вођене код те вароши. У прошлој и овој години отворене су нове непотпуне гимназије у овим местима: у Косовској Митровици, Кавадару и Гњилану, а приватне гимназије у Прокупљу, Свилајенцу и Књажевцу претворене су у државне гимназије. Осим тога отворене су женске гимназије у Крагујевцу и Нишу, а у Београду из II женске гимназије издвојен је известан број одељења у засебну гимназију под именом Треће женске гимназије. Одмах по обнови школског рада у средњим и стручним школама, скоро у свима местима у којима је било ових школа, основане су ђачке трпезе, у којима су ученици имали добру и здраву храну. Поред ђачких трпеза, у многим местима су основани и ђачки домови, у којима су ученици имали бесплатан стан. Надзор у трпезама и домовима вршили су директори школа преко својих наставника, и Министарство Просвете је ове установе снабдевало храном и осталим потребама. Укупан број ученика који су се последње школске године хранили у ђачким трпезама износи око 7000. Од овога броја долази: 1) на гимназије у Србији и Маћедонији око 35СО; 2) на гимназије у Црној Гори око 550; 3) на учитељске школе око 750; и 4) на ученике Университета око 3000. Кад се има у виду под каквим је мучним приликама обновљен рад у средњим шхолама (није било довољно наставника, није било довољно