Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

121

цијама, при добротворним концертима, и т. д. У једном месту, и стареншна завода и његова породица и послуга пали су тешко болесни од грипа : наши ђаци узимају на себе да сдрже ред у кући и осигурају снабдевање завода уз припомоћ једне Српкиње. Са задовољством констатујемо да су добре стране многобројне, рђаве малобројне. Најзад, 1ои1 сотргепс1ге, с' е§1 1ои1: рапЈоппег... За време избегличког живота, створен је један специјални избеглички менталитет, коме су морали подлећи и ђаци, као и старији. Нама је мило што смо чули искрену оцену о нашој деци, у толико пре што она потиче од једног нашег одличног пријатеља. Да бисмо и сами имали тачно оцењен успех наших ђака, наше просветне власти у Паризу молиле су француске просветне власти да се према нашим ђацима примени исто мерило оцењивања као и према француским ђацима. Г. Мулен истиче марљивост и лепо постигнут успех наших ђака: од 1845 ђака, колико их се 1917 налазило по мушким лицејима и колежима, само је 119 било неспособно да се користи средњешколском наставом; од 148 ученица има 29 неспособних. Као што се види, то је врло леп успех, и којим можемо бити задовољни. Да би признали тај леп успех наших ђака, старешине завода и домаћини приређују им леие концерте, екскурзије, воде их у позоришта, биоскопе, шетњу, дају им разне врсте ноклона и успомена, и т. д. Затим г. Мулен додирује материјалну страну око издржавања наших ђака. Француска скупштина је једногласно вотирала кредит од 1,400.000 франака, који је трошеи у дванаестинама, за издржавање наших ђака. И приватна друштва притекла су обилним прилозима у помоћ: СотИе Ргапсо-бегђе, ИаИоп бегће. еп Ргапсе и Согш1:е 1Јп1уег511а1ге, који су одели 1975 деце и дали им 16275 разних предмета. Даме из првих кућа трудиле су се и трчале да скупе што више прилога, а ученице француских лицеја и других школа шију рубље за наше ђаке. Једном речју, сви су похитали да помогну нашој деци. Читајући пасаж у коме се говори о нашим ученицама врло неповољно (стр. 58), уверени смо да је то само један од усамљених случајева. Ту се каже како су наше ученице биле веома неприступачне, како су пљувале по поду, ушмркивале се прстима, како се много миришу и фракају, како се не држе чисто, и т. д., и како их у томе чак подржавају њихове мајке и наставнице (!). Морам устати овде у одбрану и наших ученица и наставница и рећи да је то сигурно неки веома усамљен случај, који се, уосталом, може наћи код ученица ма које нпродности. Нећу да кажем да тај случај није постојао, али га није требало баш онако изнети. Истина, г. Мулен наводи да је то било у почетку, кад је све ишло тешко, али да је доцније и то отклоњено, и ишло као што треба да је. Са проницљивопгћу, својствеиом у највећој мери једном Францугу, г. Мулен истиче велики значај и вредност школовања наших ђака пуне