Prosvetni glasnik

0 Настави Францускога Језика 161

фесор приступа с њиме читању одломака мање систематских, разноврснијих, и, према томе, занимљивијих. Ти одломци не треба само да се читају, и професор не треба да се задовољава тиме да објашњава нове речи и непознате изразе; већ треба да у објашњењу буду примењене и речи и обрти које већ ученик има у глави. Шта значи објашњавати? „Метода која се најчешће употребљава састоји се у томе да се прочитају десетак редова и, пошто су се објасниле непознате речи, да ученик иреприча одломак, то јест у ствари да га резимуЈв. Таква метода има смисла на испиту зрелости, на пример; професор може тако, за неколико минута, да види да ли учелик разуме један текст средње тежине и да ли је у стању да се коректно изражава. Али у мањим разредима, где ми треба да вежбамо ученике, не само да проникну у један текст, већ и да лако говоре, важно је да се непрекидно понављају речи и обрти које они већ имају у глави. Отуда ми изгледа да нема корисније методе од оне која се састоји у томе да се иарафразира један текст од неколико редова. Објашњавати, то не значи само дати смисао још непознатих речи, то значи развијати, размршавати оно што је збијено, што је писац који води рачуна о композицији морао конденсовати; то значи направити више малих фраза онде где је гшсац употребио само једну, повратити хотимично пропуштене детаље; то значи измишљати. Натај начин већ познате речи, али чија је успомена почињала да бледи, враћају се у памћење, прелазе у активно стање и бележе у мозгу дубљу бразду. Ученик, пред својом отвореном књигом, прати текст устопице, и труди се да каже исту ствар, али другим речима, с другим обртима: он рашчлањава фразе, прониче у све њихове делове, сећа се једног израза раније виђеног. Професор, у осталом, једном речју или једним кратким гштањем, изводи га на добар пут, упућује га на једну реченичку форму где ће наћи примену каквог граматичког правила или прилику да употреби какав интересантан обрт... Ко не види велику корист коју ће ученик извући, правећи притисак на свој мозак, да изагна из њега речи и изразе? Искуство је доказало да нема сигурније методе да се напуни глава ученика и да се они навикну мало по мало да говоре и да пишу саставе 1 )." Читање, најзад, треба да се допуњује пажљивим и елегантним преводом, захваљујући коме професор ће моћи да контролише да ли је објашњено парче било добро схваћено у свима својим појединостима; то ке за њ бити прилика да исправи какву погрешку у тумачењу, да поправи какву непрецизност, и он ће сада бити сигуран да више ништа у тексту није остало у сенци. Вежбања. Задаци. Једно врло широко место треба да буде остављено у настави францускога задацима, у којима ученикова иницијатива ') Б. 1/ата1, V Ете^петгпГ пи /гап(а1$ аих јеипез Зегдез, Ке-тае ТЈшуегекаЈге, а\'п1 1920, р. 119.