Prosvetni glasnik

Географија у Средшим Школама

167

закона, већ и изналажењем везе и узрока свега онога што се налази, збива и живи на земљиној површини. Научни је задатак Географије: да изложи особине Земље као небесног тела (облик, дименсије и кретања); да нас упозна с методама за одређивање географских координата (латитуде, лонгитуде) и апсолутне висине разних тачака на Земљи; да нам покаже методе за представљање земљине површине на картама и рељефима; да проучи облике и појаве на Земљи изналазећи им узроке постанка; да изнесе особине и значај вода на Земљи; да испита климу на земљиној површини, излажући у узајамној вези све главне климске чиниоце (топлоту, влагу и барометарски притисак); да нам прикаже Земљу као станиште органског света (биља и животиња) и као позорницу производње, промета и потрошње робе; и најзад, да нас упозна с утицајем целокупне природе земљишта на човека, а нарочито на развитак његове материјалне и духовне културе. У тим својим излагањима Географија не износи само чињенице и законе чијим се изналажењем и описивањем сама бави, већ излаже и ставља у контакт или у примену многа факта која су испитале друге науке, стављајући на своје место све облике и појаве физичког и органског света. Она сматра Земљу као организам чији су сви делови у међусобној узрочној вези и зависности, јер су облици рељефа земљине површиие, појави који се на њој дешавају и живот који је на њој развијен, последица разноврсних утицаја спољашњих и унутрашњих сила, баш исто онако као што је случај код органских тела. Својим студијама односа између разних облика и појава, и живота на земљиној површини, Географија нам отвара нове и простране хоризонте и даје чињеницама њихов потпун значај и смисао; она нас упознаје с еволуцијом која је почела од искони и која ће трајати док траје наша планета. Отуд је она најзанимљивија од свију наука. Задатак је Географије као наставпог предмета: да утиче на развијање интелекта, на оживљавање маште, на оплемењавање душе, на васпитање воље и ојачање карактера. А у практичном школском погледу она треба да послужи за концентрацију целокупне средњешколске наставе, нарочито пак природних и друштвених наука; а и као помоћница Историје, Зоологије, Ботанике и Геологије, чије се изучавање не да ни замислити без претходних географских знања. У интелектуалном погледу важност је географске наставе у том.е што она изоштрава разум, ојачава моћ памћења, напреже снагу маште, развија посматрачки дар и веома много доприноси логичном мишљењу и исказивању мисли, јер је њен циљ не само да обогати дечји ум мноштвом чињеница помоћу памћења, већ да их научи да о свима њима размишљају и доносе свој суд. На развиће ђачке маште утичу нарочито живи и занимљиви описи, лепе слике, пројекциони и биоскопски снимци. Помоћу њих наставник води ученике по нашој планети од места до места, преносећи их у мислима далеко ван уских граница учионице и роднога места, далеко ван граница отаџбине — преко брда и планина, преко потока и река, преко мора и океана; одводећи их у друге пределе, под друга небеса — где расте друго биље, где живе друге животиње, где ни људи нису као у нашем навичају. Или још даље — узносећи их у недогледну васиону, на недостижне даљине небесних тела, на одстојања о којима човечји дух нема јасна појма, јер не може да их схвати,