Prosvetni glasnik

Друштвени Задатак Уметности

207

маха. Али што овде треба нарочито истакнути, то је прилика да је готово сва та акција поведена и сав тај успех постигнут тропжом државне власти. Управни кругови уверише се, статистиком при руци, како ширење уметничке културе иде у прилог индустрији и у велике придоноси јачању националне свести. Они увидеше да је неговање уметности државк двоструко корисно, јер је оно с једне стране скопчано с домаћим обртом, а с друге стране у тесном односу с националном литературом, с којом га везују заједнички циљеви. ' Сваком је, крај тога, познато колико је под трећим Наполеоном француска влада трошила за уметност, што ли је доцније француска република у ту сврху радила, па и данас ради. Уосталом, француске вароши, још од времена Луја XIV, сматрају свестрано неговање уметности као ствар националне части, и томе управо и треба захвалити што је уметничка индустрија у Француза — на коју тако срећно утиче њихова уметност — заузела данас прво место у светској утакмици. Биће, до душе, света који ће сумњати да ли се уметници могу да одгајају школама. Но наш циљ и не мора бити да одгајамо уметнике, већ да одгајамо публику. Уосталом, кад кажемо уметничко васпитање, ми немамо у виду тек учење цртања, т. ј. поступно васпитање дечјег ока и дечје руке (што, међутим, треба пропагирати највише), него и интенсивније учење литературе и поезије, шире неговање музике и гимнастике. Нама .мора бити највећма до тога да у нараштајима који придолазе развијамо способност да у уметности уживају рецептивно. Где се затеку клице уметничког талента, те ће се клице развити по себи. Свакојако, држава мора бити свесна да је њена дужност настојати да се те клице однегују и доведу до потпунога развитка. У то име неће бити сувишно никакво средство, да се успешно надокнади оскудица приватне иницијативе. Ту долази на прво место уметничка настава на университету и у средњим школама, затим потпоре студентима, јавна предавања, изложбе, откупљивање уметничких радова, и т. д. Но, пре и изнад свега осталог, требало би да се у новој држави Срба, Хрвата и Словенаца, под ауспицијама новог одељења за уметност у министарству просвете, оснује једна висока школа (академија) за фигуративне уметности и покрене што живља акција за неговање уметничке индустрије у националном духу. На тој школи (академији) требало би, покрај сликарства и вајарства, посветити нарочиту пажњу архитектури и примењеним уметностима (уметнички обрт). Напоредо с тим, ваљало би настојати да се кудикамо унапреди наша позоришна декоратирна уметност, и да се у ту сврху однегују вепгги сликарисценографи. О томе колико је позориште - као књижевни род и као призор за очи — важн.а ствар за ширење просвете и укуса у народу, не треба много речи трошити, као што није потребито суптилним аргументима доказивати важност уметности уопште за обнову и развитак националне културе.