Prosvetni glasnik

Научни Преглед

247

њачке цивилизације и известан губитак духовне равнотеже. Ново развиће исламског варијетета иде у смислу национализма. Пети психички варијетет динарског типа, јадрански, дели се у две групе. Прва, загорска група, одликује се јужном живошћу духа и ерским хумором. Пошто је Загора била област хајдука и ускока, то се у овој групи ценила физичка снага и храброст. Од загорске групе у неколико се издвајају Бокељи, код којих су се најбоље одржали динарски обичаји. Друга група јадранског варијетета, приморска, има нарочите особине живости и гипкости. У овој групи код Дубровчана су се развиле неке од најбољих динарских врлина. Други психички тип јужно-словенски јесте средишни. Он обухвата становништво на простору од Косова до развођа између Искра и Марице и од Ниша до Солуна. Овај се тип одликује старим словенским и старим балканским особинама. Сем тога, под утицајем насилне турске управе овде су се најјаче развиле особине раје: тежња чифчија да свој рад подесе према жељама својих господара и подражавање самим господарима. Средишни тип још се одликује реализмом, уздржљивошћу и способношћу за прилагођавање и усавршавање. Услед стапања Словена и Аромуна, у средишном типу јавиле су се нарочите емотивне и моралне особине. Овде има људи слободних, духовитих и предузимљивих, а градско становништво показује извесну мешавину од уздржљивости и чулности. Сем ових стапања, и занимања и промене занимања утицали су на психичке особине. Даље, словенска маса овог типа за време дуге турске владавине изгубила је народну свест; као трагови ове свести заосгала су српска средње-вековна предања. Најновије развиће македонских Словена изазвато је спољашњим утицајима. Као у динарском, и у средишном типу могу се издвојити неколико психичких варијетета. Косовско-метохијски варијетет има обичаје оног становништва из Шумадије и Подриња које је у овим областима живело пре досељавања Динараца. Западно-македонски варијетет одликује се старим словенским обичајима. Моравско-вардарски варијетет показује црте старе српске цивилизације. Шопски (торлачки) варијетет има особине раје, а често духовне живости и склоности за шалу. Последњи, јужно-македонски варијетет, са старом словенском основом, био је под утицајем разних цивилизација: византијске, турско-источњачке и грчколевантинске. У западно-македонском варијетету проучене су до појединости неке психичке групе. Тако је проучена битољско-прилепска група и улога Прилепа, као отаџбине Маркове. Другу групу чине Мавровци, који су предузимљиви, отворени, гостољубиви, побожни и одани своме родном крају. Трећу групу представљају Мијаци, који се поносе својим именом, који су по изгледу мирни и од којих су многи показали активности и интелигенције. Од моравско-вардарског варијетета проучена је група