Prosvetni glasnik

268

Просветни Гласник

код попова и у школама, деца су почињала учити из рукописа, јер Буквара није било. Учитељ напише ђаку шта ће данас учити, па кад то научи, он му напишедруго. Или се употребљавао некакав „врлетни" московски Буквар, који је са ужасним тешкоћама савлађиван, 1 ) или је чак после дугих мука без икаква успеха напуштен. 2 ) Кад би ђаци учили или читали, морали су сваки своју задаћу тако викати да се у школи ништа није могло разабрати. Кад који ђак из рукописа или из Буквара научи бекавицу (срицање), онда узме Часловац, па кад и њега изучи и прочита неколико пута, онда узме Псалтир. Ко и њега изучи и прочита неколико пута, тај је већ изучио „сву књигу" и „могао је бити, ако је хтео, поп, калуђер, мађистар, прота, архимандрит, а ако је имао новаца, и владика". 3 ) — Поступање са ђацима било је сурово; нарочито се немилосрдно тукло. „Твоја кожа моје кости" или „Твоје месо моје кости", 4 ) говорили су родитељи учитељу доводећи дете у школу. Кад је Вук Караџић био ђак у Лозници 1796 г., био је обичај ђаке у суботу после подне тући без икакве кривице, само зато што је субота; ако је који ђак онај исти дан, макар и после подне, био бијен за лекцију или за друго што, то му се није примало у рачун, него је морао и по други пут, обичаја ради, бити бијен. 5 ) Неки младићи нису ни ишли у школу, већ су учили код својих кућа, код родитеља или иначе писмених укућана. 6 ) Неки су, изучивши у школи или код кућа, ишли у манастире да се усаврше. 7 ) Многи су младићи ишли преко Саве и Дунава, те су се тамо у српским школама учили или настављали започето учење у Србији.*) ') Проха Матија, Меиоари, 23—24; *) Вукова Предиска, III, 93; Даница за-1827, стр. 2. 3 ) Вук 0. Караџић, Српски Рјечник, Шкојш. *) То јест: Удрн ко.шко ти драго, саио му немој кости нребитп (Вук С. Караџић, Пословпде). 5 ) Вук С. Караџић, (Јриски 1'јочнцк, бхбоша; ,Субота ђачка бубота" (Српске народне Пос.1овиде, бр. 5919). «) Маријаноки, свештсннк из 1734 г., „учио је књигу у свога ода у Маријану" (Спом. ХВН, 111. оа друге свештшшко из нстог доба види стране : 145, 180, 185, 188, 194; Гласник 5В, 277). Вуковички прота Атанасије учио јо књигу код своје куће од стрица пона Је«тимија (М. 15. Мидићевић, Поменик, 17). Јеврем Ненадовић учио јо око -1800 г. „у очино.ј кући од свога братучеда нроте Матије" (1ћ1(1., 407). ") Сава, архимапдрит нанастира Свотога Романа, најпре је учно у солу Ћнћовцу, на посло у Свотом Роману (М. Ђ. Милићевић, Поменик, 634); Авраи Потровић. учио јо око 1794 г. код стрида у селу Рожандима, а носле у Воговађи (1М4., 521). 8 ) Послодњи пећски Патријарх Василије Вркић всли цзрпком 1770 г. да „од нашнх [људн] шаљо [доду] ко може у Цесарску Земљу [на науке]"- (Сиоменик X, 01). Сем тога зна со да је свештеника прховског из прве половине ХУШ века, Јована Милошевића родом из Табановића (Окр. Подрниског), слала мати „у Шнд Марку мешчеру" (Сноменик ХШ, 180) ; немонивућски свештеник око половине XVIII века је „у својо младо време у Карловци у Срему учио" (М. Видаковић, Гласник 30, 107)-; Јевтимије Поповнћ, свештеник пожаревачки