Prosvetni glasnik, 01. 12. 1920., str. 87

Кроз Стране Листове

383

довољно приправљени за научну наставу. Они који су прошли кроз учитељску школу видели су како се врше експерименти, или су их сами вршили; али остали? Уџбеник такође сноси добар део одговорности у неуспеху научне наставе. Дела из којих уче ученици, и ако најчешће састављена од стручних људи, и сувише су опширна; писац губи из вида да у основној школи настава треба да има врло прост карактер. Чему она учена терминологија, она псевдо-научна збрка? Нека се даду појмови од животнога интереса који се тичу гајења деце, домаће економије, хигиене, радничког и сеоског живота. Многи учитељи задовољавају се тиме што тумаче уџбеник и траже да се научи извод из њега. Чак и кад је добро састављена, књига за науке, у учениковим рукама, ризикује да преобрази у некорисно и досадно вежбање памћења лекције које треба да буду пре свега вежбање чула и координација примљених идеја. Добро помоћно средство за часове наука је школски музеј, који је, на жалост, данас сувише занемарен, или се брка са збиркама ретких или чудних предмета, мало употребљивих, и посутих прашином. Организација школског музеја је свуда могућа, под условом да се за њ заинтересују ученици, и, преко ученика, родитељи. Немачка школа иосле раша У једном врло документованом извештају објављеном у „Часопису за примењену психологију" (ХеЈЈзсћпИ Шг ап§ешапс!1е Рзусћо1о§1е), Келер аналише 32 дела у којима се поставља питање о преображају немачке школе после рата. За већину писаца, спас је у јединственој основној школи. Многи налазе да је Немачка много препатила од надмоћности интелектуализма и, сасвим природно, траже од сутрашње школе да буде школа живота, у којој ће учасници сматрати свој посао као „професију", у којој ће живот немачког народа пронићи у све наставне предмете, у којој ће пробијати личност која ће лако умети да се стави у службу заједнице. Али ће жена бити искључена из школске заједнице: коедукација не треба да постоји; ако човек има своје особене дужности, и жена има своје; једино су им заједничке дужности да раде и да живе за заједницу. Главна је мисао, то се разуме, да немачка школа не треба да престане да буде „с1еи{зсћ"; али зато — и то нас чуди — она ће дејствовати, не слободом, већ принудом. И та принуда ће се вршити и у свима заводима за заштиту детињства који су у тесној вези са школама за усавршавање. У овим последњим школама девојке ће се спремати да постану мајке. Те мајке, којима ће година дана обавезне грађанске службе узрелити дух, помоћи ће јединству немачке душе религијом... Све су то