Prosvetni glasnik

Кроз Стране Листове

383

довољно приправљени за научну наставу. Они који су прошли кроз учитељску школу видели су како се врше експерименти, или су их сами вршили; али остали? Уџбеник такође сноси добар део одговорности у неуспеху научне наставе. Дела из којих уче ученици, и ако најчешће састављена од стручних људи, и сувише су опширна; писац губи из вида да у основној школи настава треба да има врло прост карактер. Чему она учена терминологија, она псевдо-научна збрка? Нека се даду појмови од животнога интереса који се тичу гајења деце, домаће економије, хигиене, радничког и сеоског живота. Многи учитељи задовољавају се тиме што тумаче уџбеник и траже да се научи извод из њега. Чак и кад је добро састављена, књига за науке, у учениковим рукама, ризикује да преобрази у некорисно и досадно вежбање памћења лекције које треба да буду пре свега вежбање чула и координација примљених идеја. Добро помоћно средство за часове наука је школски музеј, који је, на жалост, данас сувише занемарен, или се брка са збиркама ретких или чудних предмета, мало употребљивих, и посутих прашином. Организација школског музеја је свуда могућа, под условом да се за њ заинтересују ученици, и, преко ученика, родитељи. Немачка школа иосле раша У једном врло документованом извештају објављеном у „Часопису за примењену психологију" (ХеЈЈзсћпИ Шг ап§ешапс!1е Рзусћо1о§1е), Келер аналише 32 дела у којима се поставља питање о преображају немачке школе после рата. За већину писаца, спас је у јединственој основној школи. Многи налазе да је Немачка много препатила од надмоћности интелектуализма и, сасвим природно, траже од сутрашње школе да буде школа живота, у којој ће учасници сматрати свој посао као „професију", у којој ће живот немачког народа пронићи у све наставне предмете, у којој ће пробијати личност која ће лако умети да се стави у службу заједнице. Али ће жена бити искључена из школске заједнице: коедукација не треба да постоји; ако човек има своје особене дужности, и жена има своје; једино су им заједничке дужности да раде и да живе за заједницу. Главна је мисао, то се разуме, да немачка школа не треба да престане да буде „с1еи{зсћ"; али зато — и то нас чуди — она ће дејствовати, не слободом, већ принудом. И та принуда ће се вршити и у свима заводима за заштиту детињства који су у тесној вези са школама за усавршавање. У овим последњим школама девојке ће се спремати да постану мајке. Те мајке, којима ће година дана обавезне грађанске службе узрелити дух, помоћи ће јединству немачке душе религијом... Све су то