Prosvetni glasnik

390

Просветни Гласник

нације замењује универсализам западног хришћанског света. Али са ХХ-им веком интернационалне тенденције појављују се наново у университетском свету. Међународни Университет био би најбоља лабораторија за израду опште доктрине која је потребна Друштву Народа. Њега би могли основати университети разних земаља и интернационална удружења, под високим покровитељством Друштва Народа и под у фавом једног Међународног Университетског Савета. Он би требао да има своје седиште у Брислу, који је већ седиште највећег броја интернационалних организама. Службени језици били би француски и енглески. Настава, упућена елити студената, имала би карактер пост-университетски № супер-университетски. Један циклус курсева и конференција требао би да буде посвећен новом међународном праву и упознавању са јучерањим и данашњим међународним животом. Университет би био центар високих студија, чији би програм требао да буде што је могуће више гибак. Његова активност имала би такође да се манифестује разним бироима и публикацијама. Учишељске пенсије. — У Немачкој, учитељска пенсија може изнети највише 75 од 100 од плате. У Аустрији, пенсија је равна целој плати поСле 30 година службе. У Шведској, пропорционална пенсија може се добити после 5 година службе; она је једнака плати после 25 година службе. У Аргентини, члан 31 Устава даје наставницима пуну пенсију после 20 година службе. У Уругуају, пуна пенсија добија се после 25 година. Енглеске школе. — У једном француском учитељском листу, једна сарадница овако описује енглеске школе, поредећи их са француским: ,,Кад помислим на оне енглеске школе, какве сам видела у Лондону, у Бирмингаму, у Манчестру, видне и сјајне с њиховим зидовима обложеним фајансом, с њиховим уздигнутим таваницама, њиховим високим и широким прозорима украшеним маргаритама и гераниумом, њиховим школским намештајем израђеним највише од гвожђа, лаким, чистим, солидним и удешеним према расту деце, њиховим широким степеницима с благим пењањем, њиховим великим централним ћа11-ом са стакленом таваницом, украшеним зеленилом, кроз који цела школа, пре но што ће ући у разреде, дефилује у реду, уз звуке једног снажног клавира, њиховим пространим гардеробама, њиховим умиваоницима с многобројним славинама, њиховим клозетима обилно снабдеве^им текућом водом, све тако чисто и одржавано као и остатак зграде ; кад се та слика оцрта у моме сећању, па кад се затим укаже — друго крило диптика — слика не изузетна извесних француских школа о којима нећу ништа да кажем сем да су у свему противне енглеским школама, ја не могу а да за тим дубоко не зажалим." Лева рука. — Према једном швајцарском педагошком листу (ЈидепсЈшоћИаћг!), није прост случај што се лева рука повукла пред десном. „Међу људима из примитивних друштава где се диференциација била извршила час на лево час на десно, показала се јасна превага у борби за живот у корист оних који су били развили своју десну руку, јер су они били способнији да бране своју леву страну и да нападају леву страну свога непријатеља, гађајући у срце. Отуда се број левака мало по мало смањио."