Prosvetni glasnik

58

Просветни Гласник

који су престали бити за њих мучитељи и оцењивачи, већ су им оно што и други пријатељи куће и породице. Највише пажње обратило се на стварање и одржавање ђачког купатила на Дунаву. Не само као хигијенска потреба, нарочито лети, но и као забава у којој има и спорта (пливање и веслање), ова је установа била врло корисна; али отварање ђачког купатила било је корисније још с тога што су у њему ученици били под надзором дежурних родитеља и наставника, и у исто време били одстрањени од претрпаних и непрепоручљивих приватних речних купатила. Друштво је имало свој годишњи скуп 20 децембра прошле године> и програм за ову годину, управо извођење и проширавање програма друштвених правила остављено је у главном истој управи која је показалане самомного добре воље, него чији представници у главном и имају заслуге за спровођење ове идеје. Управа ће, идућег лета, отворити поред ђачког купатила и одмориште за слабуњаву децу и приређивати, од почетка пролећа, мање и дуже излете. Похвалу заслужује још и намера управе да створи уже конференције разредних наставника са родитељима деце дотичног разреда, и да приреди за родитеље јавна предавања са дискусијом о питањима васпитног значаја и о методима васпитања и опхођења према деци. Министарство Просвете требало би много јаче да помогне ову заједницу. Међутим и родитељи сами — и ако величина улога није одређена — дају радо, и од целокупног прихода у 8277 д. долази 7827 д. на родитељски улог. Од ових прихода највише је утрошено за стварање и одржавање купатила и за два чамца. Ма да је рад друштва почео скромно, он већ показује лепих резултата, и развијаће се све више, те ће оправдати похвалну претенсију ове заједнице да она постане стожер око кога би се почеле образовати заједнице родитеља и наставника других средњих школа у један велики савез заједница, чији би задагак био врло велики, а чији би утицај био од неоцењиве важности за реформу духа наше средње школе, а још више за опште васпитање младих генерација. м. ПАВЛОВИЋ Народно Позориите у Веограду. — Народно Позориште у Београду наставило је свој рад одмах по ослобођењу Србије, још 29 децембра 1918. Не имајући своје позорнице — будући је стара позоришна зграда почела пред сами рат да се преправља и, у току рата, била знатно упропашћена од непријатеља — оно је давало своје представе у сали „Касине", и то врло нередовно. Тако су у децембру месецу 1918 приређене 3 представе, у јануару 1919 - 3, фебруару 9, марту 11, априлу 10, мају 14, јуну 12, јулу 12, — свега, у сезони 1918-1919, 74 представе. На тим представама играно је 42 комада, 15 српских и 27 страних. — Од српских писаца најчешће су били играни Јован Стерија Поповић (6 пута), Бранислав Нушић (6) и Борислав Станковић (4); од српских комада највише је давана „Коштана" Б. Станковића (4 пута). У току те прве сезоне после рата играна су и два нова српска комада: „За сунцем", драма у три чина с прологом, од Стевана П. Бешевића, и „Два лопова", шала у једном чину, од Бранислава Нушића. — Од 27 страних комада било је: 22 француска, 1 енглески, 2 руска, 1 норвешки и 1 талијански. Од страних комада најчешће су били играни „Злочин и