Prosvetni glasnik

Средњешколски Класицизам

105

туре, или бар загледати у какав филозофски речник. Међутим, ретко која од тих данашњих књига пе претпоставља бар какво такво зиање класичких језика. Кад је овако у филозофији, шта тек да кажем о етнологији модерних народа, о њиховој историји, о историској географији модерних земаља и о другим сличним историским дисциплинама? Све те науке почивају једним огромним делом својим на писаним изворима. А ми смо видели напред какво море грчких и латинских извора постоји о модерноме свету од старога па до у иови век. Ти су извори разнога пореклаТако, амо спада све што су о модерним народима написали стари и средњевековни Грци. Ту су, даље, и толики извори старих Латина, догод се о Латинима може говорити као о нечем засебном од новијих латинских (романских) народности, које су у току средњега века постале стапањем западноевропског латинског живља са његовим германским освајачима. Сем тога, ту су и средњевековни, па и новији, црквени извори на латинском језику: из папске канцеларије, из разних других канцеларија католичке цркве, из католичких манастира, и т. д. Напослетку, ту је и безброј латинских, па и нешто грчких, световних извора самих модерних народа, од како су и они у средњем веку научили читати и писати, једни од Грка, а други од Латина. Мислим на латинске изворе из владалачких и других световних канцеларија код западноевропских католичких народа, и на световне писце тих народа. Јер споменули смо на своме месту да је на западу и тај свет без мантије писао све до краја средњега века, па донекле и у новоме веку, на латинском књижевном језику своје католичке цркве. Мислим такође и на оно мало грчких, па и латинских, докумената, што је у средњем веку издано из владалачких канцеларија источно - словенских држава. А могу додати да ми источни Словени имамо из средњега века на грчком језику и по неки црквени извор домаћега порекла. По књижевној врсти, ове гомиле грчких и латинских извора о модерноме свету обухватају историске и географске списе, летописе, уговоре, повеље, натписе, записе, и т. д. У погледу садржине, ти нам извори дају најразноврснију научну грађу, која спада у струке о којима је овде реч, а тиче се модернога света. Да није тих извора, ми не бисмо знали за низ политичких и војничких дела модерних народа, за низ њихових личности и установа, за низ њихових данас ишчезлих обичаја, за постанак и даљи развитак многих њихових насеља, и т. д.; једном речи, за безброј важних, и често пресудних момената њихове судбине и каријере. Узмемо ли у обзир прва времена, то јест док модерни свет није још био писмен, та грађа има вредност првих и најстаријих писмених података које у опште модерни народи имају о себи, и кроз коју готово први пут излазе на светлост науке, Но да не дуљимо више о овој тако јасној истини. Боље је да се запитамо требају ли нам класички језици у историји, етиологији и т. д.,