Prosvetni glasnik

112

Просветни Гласник

и извести га на ирави прт. Ајш количина рада, ма колико била за поштовање, не доноси успех; само каквока рада утиче на напредак ученички. Прво зависи од ученикове воље, а друго од његовог дара. Дужност је наставника да награди и једно и друго и да да прилике даровитом учепику да развија своје способности, а вредном ученику да своју вредноћу корисно и успешно примењује. петар а, типа

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ О-г Јигај Мајсеп, кг. јауш гесЈоуШ буеисШзш ргокког, Ор1$по МјегзШ (ОебкпрЦупа Оеоше1пја) га V—VIII гаггес! геа!шћ ^шпагјја. 2а§геђ, 1919. Тгозкош 1 пак1ас!от кг. ћгу.-б1ау. гета1јбке у1ас!е. О томе да ли је Дескриптивна Геометрија сама по себи чиста наука или само практична примена науке, дискутовало се доста много; и сам писац горњега дела узео је у томе питању реч у једној седници Југославенске Академије. Ја не мислим да поново покрећем то питање, јер је ван сваке дискусије то да је Дескриптивна Геометрија једно важно средство за развитак материјалне културе. Па како смо ми у материјалној култури заостали јаче но у духовној, то нико неће моћи порицати важност наставе тога предмета у нашим средњим и вишим школама. Но, на жалост, тај је предмет код нас већ одавно потпуно занемарен и изгледа да му је, судећи по опсежном делу Е. Јосимовића, Основи Нацршне Геомешрије и Перспекшиве (две свеске, Београд, издање и штампа државне штампарије 1874), пре педесет година поклањана већа пажња него данас. Његова настава на техничком факултету београдскога Университета поверена је већ од дугог низа година наставницима без икакве научњачке квалификације, а како је то једина катедра за вишу наставу тога предмета у нашим предратним границама, то ни средњошколска настава његова не може одговарати вишим захтевима. А то је врло штетно за развитак наше технике и целе наше материјалне културе. Горње дело потекло је из пера најистакнутијег стручњака на томе пољу у границама наше нове државе, па заслужује, и ако је скроман уџбеник за средње школе, нарочиту пажњу. Мајцен ради на, мал'те не свима деловима геометрије већ скоро четвртину века, а број његових радова прекорачио је стотину; највећи део средњошколских наставника Дескриптивне Геометрије у Хрватској и Славонији су његови ђаци, па због тога располаже он, и као научник и као педагог, богатим искуством. Зато није чудо да је, поред огромнога броја уџбеника који постоје на страним језицима, подухватио да самостално напише нов уџбеник тога предмета.