Prosvetni glasnik

113

Главна идеја која га је при изради тога уџбеника водила, била је: да се наставом Дескриптивне Геометрије развије код ученика способпост просторне представе и просторнога схватања, и да ту науку доведе у што јачу везу, с једне стране, са осталим деловима геометрије и математике, а с друге стране, са њеним применама у пракси. На тај иачип обележен је јасно и природни положај Дескриптивне Геометрије. Тај програм проведен је консеквентно у целоме делу. Почињући са тумачењем стереометријских односа и групишући их у познате теореме, развија писац индуктивном методом све главне делове Дескриптивне Геометрије: котирану, ортогоналну, аксонометријску, стереографску и централну пројекцију. У томе постепеноме напредовању од једноставнијег ка компликованијем хвата се једним својим крилом синтетичке и, колико то образовање ђака дозвољава, аналитичне геометрије, а другим крилом обухвата практичне примене Дескриптивне Геометрије у другим наукама и струкама. У ону прву везу ваља убројати и извођење главних теорема сферне тригонометрије приликом дескрипције рогља, а веза са применама представљена је одабраним низом практичних примера из кристалографије, картографије, геодезије, архитектуре и других вештина. Тиме добива цео предмет више живота, а тај је анимован још и историјским прегледом и нотицама расутим у тексту. Начин излагања је јасан, а потпомогнут великим бројем срећно одабраних и технички беспрекорно изведених слика. Велики број примера и задатака попуњује тумачења у самоме тексту. Два лепа фотографска снимка која представљају архитектонске конструкције ректорске палате у Дубровнику и Диоклецијанове палате у Сплиту пружају тумачењима о перспективи достојне објекте. На крају дела додана је и геометријска конструкција сунчаних сатова. Било би од велике користи када би се овај уџбеник употребио у што већој мери у свима реалним средњим школама наше Краљевине. У томе би случају вал>ало изменити употребљену терминологију која је тешко разумљива и страна, као што се већ из самога наслова дела осећа. м. миланковић Франиуски интелектуални ушицај на Србе, од Јована М. Жујовића. 1 ) Кад иас је зла коб растурила 1915 по беломе свету, нашла се у пријагељским земљама Грчкој, Француској, Италији, Енглеској, Швајцарској, Русији и т. д. и једна прилично бројна група интелектуалаца, који су узели на себе да нашу ствар што боље предсгаве и одбране у цивилизованом свету. Посао исто толико важан и напоран, као и задатак борца са пушком у руци. Један од најбољих и најактивнијих ') 1п/1иепсе 1п1е11ес1ие11е Ргапдтзе зиг 1е$ 8егдез. Соп{егепсе {аке а Рапз 1е 8 тагз Ш8 раг Јоуап М. 2ијо\пс, ргезШеп* с1е ГАсас1егше гоуа!е с!е 8ег1не. - Уанпез, 1трптепе Са{о1уе Ргегез, 1918. 16°, р. 66, ауес ипе саг!е ^ео^гарћј^ие. нросвехии глАсник, и кн.,, 2. ов. 1921. 4