Prosvetni glasnik

120

Просветни Гласник

је упутрашњн обнова школе, и то нарочито у правцу реалног мишљења, схватања иотреба садашњице и практичне саморадње омладине. Најподесније поље за реално мишљење и практично вежбање, поред математике и цртања, дају ариродне науке, дакле биологија као наука о целокугшом животу, физика, хемија и природњачки део географије. Реално мишљење може, до извесног степена, да се извежбава у сваком предмету, али ни у једном тако темељно као у природним наукама Обоје — реално мшиљење и практичан рад — заједно може се постићи само у природним наукама. Практичан рад до пре мало деценија вршио се само у хемији, у облику лабораторијских вежбања. Од тога доба тежи се да се спроведе и у физици и у биологији. Али поред свега труда и поред знатних методских иапредака у хемији, физици и биологији, то што је досада дала природњачка настава у свима средњим школама да се сасвим прећути народна школа — незнатно је. Ова настава врши се већином са два часа недељно из појединих предмета. Одсада природне науке морају доћи у предмете који стоје у првој линији и који за етичко и грађанско образовање омладине имају највећи удео. Ово захтева огромни културни значај природних наука, које нашем веку дају обележје и својом садржином и садашњом огромном вредношћу. Ово захтева и велика, управо јединствена дидактичка вредност наставе природних наука, која се од почетка заснива на очигледности и тек отуда прелази на стварање општих појмова, која развија посматралачки дар, а тиме изоштрава чула. Ово захтева и хуманистички значај ове наставе. Новој школи природне науке морају дати своје обележје. Али настава природних наука може само тада показати своју велику наставну вредност и само тада извршити задатак који јој ставља ово тешко време, ако се природне науке издигну из реда споредних предмета и постану главни предмети. Мора им се дати довољан број часова да би се омогућила извесна темељитост. Настава природних наука мора бити проткана практичним вежбањима не само у хемији, већ и у физици и у биологији; мора екскурсијама уводити ученике у самосталан рад; мора најпосле имати писмене задатке као настава математике и језика. Како да се нађе места за ово? Морамо променити своје мишљење о вредности и циљу наставе туђих језика. Сада су све наше више школе у првој линији школе за учење језика. Ни на једном заводу не може бити више места за истовремено, обавезно учење више од два туђа језика; биће довољно ако се један од њих темељно граматички обради. А што се тиче старих језика, шта нам значе данас старе приче о јунацима? Античко јунаштво бледи пред делима војника у овом светском рату, бледи готово потпуно. И сав труд који се употребљавао на то да се омладини покажу грчке скаске у оригиналном тексту, сада је луксузно образовање. Да се саогпнти оно што је драгоцено из класичног