Prosvetni glasnik

Белешке

127

главна предмета, теоријска и практична, и положили с успехом писмене, нрактичне и усмене испите, чији ће им се програм саопштити. Француски исаит зрелости. — Да би се видело колико је рђав успех на француским испитима зрелости,, било због тежине програма, било због неспремности ученика, ми доносимо сразмеру кандидата који су положили испит у јесењем, октобарском року 1919. У првом делу испита (француски испит зрелости састоји се из два дела, који се полажу у два разна рока), у групи латински-грчки, положило је испит 48 ученика на 100; у групи латински - живи језици, 43 на 100; у групи латински-науке, 45 на 100; у групи науке-живи језици, 38 на 100. Од 3.610 примљених кандидата, 3 су добили похвалницу „врло добро", 39 похвалницу „добро", 399 „доста добро". У другом делу испита, у филозофској групи положило је испит 64 кандидата на 100; у математичкој групи, 52 од 100. Од 3.227 кандидата, један је имао похвалницу „врло добро", 73 похвалницу „добро", 503 „доста добро". Масарик о задацима школе. - Приликом једног скорашњег конгреса чехо-словачких учитеља у Прагу, председник Чехо-словачке Републике Масарик одржао је говор у коме је рекао, између осталога: Школа треба да буде пре свега национална, јер је националност за нас, у садашње време, највиши програм; она треба да развије интелигентну љубав спрам отаџбине, и у томе се и састоји најплеменитија дужност учитељева. Треба затим да школа развије код детета поштовање интелектуално.га рада и физичкога рада, да се брине о здрављу детета, да се труди да му да игара и забаве, у исти мах док му буде пружала, на темељу једне опште наставе, специалних знања, и док му буде уливала поштовање научне тачности и саме науке, ге огромне моралне силе. Има, уз то, светих принципа који су душа отаџбине и нације, и пред којима сваки има за дужност да се поклони; народна школа дугује детету то политичко васпитање које ће допунити, у једној у истини модерној школи, образовање осећања лепога и уметности. Тако ће наша школа образовати карактере, то јест људе уравнотежене и чврсте, кадре да реше правилно проблеме које практични живот буде поставио пред њима. Али највећи напредак састојаће се у слободи наше школе, која ће у будуће бити ослобођена диктатуре цркве и државе; она може да буде одсад потпуно искрена; она не подлежи више, као некад, обавези да лаже; она може гласно да проповеда поштење које јој је до данас било забрањено. То је једно оплемењивање чији је замашај огроман, које ће показати своја дејства најпре на карактеру учитељеву, тако да ће се дете, видећи да његова учитеља води идеал који он има за дужност да му улије, угледати на њ, са страшћу и оданошћу. Идеализам учитељев, осуђен да остане неплодан под апсолутистичким режимом, треба сада да пређе у делотворну и практичну акцију: данас му је могуће да се потпуно оствари, будући ће му држава пружити сва средства за то. ч и т у љ А ЛукаСиетец. — 21 јануара умроје најстарији словеначки књижевник, Лука Светец, који је свој књижевни рад почео још четрдесетих година, као један од главпих твораца словеначког препорођаја. Са Јанезом Трдином био је као приповедач претеча модерне словеначке новеле, којој