Prosvetni glasnik

162

Просветни Гласник

постаде обвезно за месне власти да пропишу уредбе које су приморавале децу на уредно похађање школе. Дајући школским одборима право да наплаћују таксе за одржавање школа, централна влада није смањила себи терете којима ју је народна просвета притискивала. На иротив, расходи су јој били због тОга већи, јер школе почеше да се множе, и свима, како оним које би издржавале вароши и села, тако и оним које су живеле од црквеног добра, имала је да издаје сталну новчану помоћ. За једно извесно време, ова новчана помоћ била је и даље за учитеље награда за уредно похађање и успех њихових ученика. Али од 1900 године, нестало је ове „награде према показаном успеху". Била је замењена одобрењем сталног кредита од 26 и по франка на сваког ђака. Државна благајна, која је исплатила у 1833 години ништавну суму од 500.000 франака за народну просвету, наменила је у буџету за 19091910 годину кредит од 278 милиона и 500 хиљада франака. Реформа основне наставе извршена у 1870 години, морала је бити штетна за школе државне цркве. Њихове супарнице, школе основане од школских одбора, добијајући своја новчана средства од државни.х пореза, биле су много богатије, могле су се боље издржавати и привући себи најбоље професоре. Од 1872 године, одобрени кредити ових одбора билп су се попели на средњу вредност од 12,80 фр. на ученика, док су се добровољнп улози дати слободним школама, црквеним школама, попели у истој години само на 10,90 фр. У 1900 години, неједнакост беше постала огромна између двеју супарничких настава, између наставе коју су пружале непосредно месне власти, располажући с 32 и по франка од ученика (не обухватајући ту државну новчану помоћ) и наставе коју је давала црква, која је имала још само приход од 8 франака од ученика. У 1861 години, на сто школа било је 90 њих које су зависиле од државне цркве, и у којима се предавао деци њен катихизис. Ево, међутим, бројева које је објавио Воагс! о! ЕсЈисаИоп (Министарство Просвете) у 1880 години: црквене школе 11.777, број ђака 1.835.000; јавне школе 5.758, број ђака 2.201.049. Тако, за тридесет година, јавне школе, т. ј. школе издржаване од јавних фондова, и у којима није владао дух државне цркве, отеле су од цркве више од половине дечјег становништва. Ако јој се не би дотло у помоћ, у брзо не би могла више издржати конкуренцију. Консервативни кабинет, којем је председавао Г. Балфур, пружио јој је помоћ коју је она тражила. По закону од 1902 године, школски одбори бише укинути и њнхове надлежности пренете на контовинске и варошке одборе. Овим скуповима спада сада у дужност издржавање црквених школа, као и свих осталих.