Prosvetni glasnik

164

Просветни Гласнпк

да дају сталну новчану помоћ народним школама. Идући даље него сам закон, више ових одбора указаше своју новчану помоћ и течајима примењених наука. Али је постојао стално један аудитор будна ока. У Енглеској, аудитор се зове чиновник чија је дужност да нрегледа рачуне јавних административних надлештава. У сваком министарству, по један аудитор је стално на опрези да отклони или спречи сваку неправилност. Онај аудитор, који је сам еамцит вршио у Министарству Просвете (Воагч! о! Ес1исаНоп), у 1899 години , ову дужност главне контроле, одбио је одобрење расхода које је учинила лондонска контовина за стручну наставу. Спор је био изнет на решење пред највиши суверени суд у Енглеској (Соиг с!и Вапс с!е 1а Кете), који је донео одлуку да су трошкови били заиста незаконити. Да би престали то да буду, требало је да се измени дотични закон. То је предложило консервативно министарство Г. Балфура. Закон о просвети од 1902 године дао је право контовинским одборима, на које је пренео надлежности старих школских одбора, да предузму све мере које би сматрали за потребне, за развијање у свом делокругу све друге наставе сем основне. Да би могли покрити трошкове које су примили на се, закон им је дозволио да наплаћују нарочити прирез од 20 сантима на сваких 25 франака месних такса. Контовински одбори пођоше овим отвореним путем. Ну њихова помоћ би дата нарочито настави реалних наука. С хуманим наукама и општим образовањем поступали су као с луксузним предметима, чију потрошњу није погребно »потпомагати. Да је било остављено само њима на вољу, енглеска омладина средњег сталежа имала би наскоро на свом расположењу још само школе за хемичаре, инжењере, надзорнике за раденике. Да би стала на пут овој тежњи за уско специализовање, влада реши да пружи у будуће сталне новчане помоћи Огаштаг 5сћоо1-ама„. у којима би се давало „опште образовање које би развијало све духовне способности". За ово образовање били су побројани предмети овако: „енглески језик, један други језик и, нарочито, латински, историја, земљопис, математика, цртање, опште природне науке, ручни рад и спортови који развијају телесну снагу". Школовање је морало трајати четири године. За прву годину, Огашшаг ЗсћооЈ, која би испунила све ове услове, добила би новчану помоћ која би варирала од 25 до 50 франака на сваког ђака, и повећала би се из године у годину до 125 франака. Ове велике награде, чија целокупна сума у буџету за 1909 — 1910 годину износи близу 20 милиона франака, обновише живот који се гасио у многим Огашшаг ЗсИоо1-ама. И велика издашност државне благајне била је средство за подстрек свим контовинским одборима. Многи ко-