Prosvetni glasnik

Просветни Гласник

оно што се ради, било ручним радом, који одмара дух и повраћа енергију. Нарочито Пајо истиче важност шетње, чистог ваздуха и дубоког удисивања, јер све го помаже груписању идеја и њиховој свесној асоцијацији. Не треба се претрпавати у раду ситним и неважним чињеницама; не сме се расгурати енергија на више послова у исти мах; штетпо је ако се човек пода било рђавим традицијама и рутини, било фриволним осећањима, који су непријатељн сваког интелектуалног усавршавања. Ради тога треба се чувати сваког растројавања, а у првом реду рђавих књига, које трују морална осећања, замарају уображење и раздражују нерве. Не треба ни читати много, јер то је узалудна потрошња енергије, слабљење правог мисаоног рада и упропашћење здравља. Треба читати само најбоља дела, па и то критички, не верујући у тврђења без доказа и у идеје које нису јасно изложене. У раду треба имати одређен циљ и створен план, и све што се ради потчинити томе циљу и томе плану, не допуштајући да се споредио истакне испред главног, ни неважно испред важног. Пајо страхује од великог нагомилања разноврсног знања, као :;а има на уму оне библиске речи: „Савле, Савле, многе књиге изводе те из памети", или нашу лепу народну пословицу: старија је глава од књиге. Пајо не мари ни за сухе специјалисте, који лове научне ситнице и појединости, већином без вредности за праву науку. Не полаже много ни на природни таленат и понавља познату реч Бифонову да је стрпљивост геннје. Главно је, по њему, имати реда у интелектуалном раду, издржљивости, системе и енергије, па ће се постати велики човек. То је мало претерано: има слабих умова које никакав рад не може уздићи изнад земље, као што их има великих, створених без икаквог напора. који искачу из народа сасвим готови, као Минерва из главе Јупитерове. Да би се ојачао, Пајо се позива на Карнеџија, који чудно саветује своје читаоце : „Не дајте, вели он, да други човек зна више у вашој струци". Али како Карнеџи то упућује свима из те струке, па и оним „другима", то је његов савет или једна, проста пошалнца, или смешна заблуда. Ако сви послушају Карнеџија и нико никоме не да преда се, значи ли то да ће сви бити једнако јаки? И ако би се његов савет упогребио у области богаћења, као што он жели, зар овај добри милијардер није видео да сви људи не могу бити баснословно богати, јер богатство једних иде на чист губитак других. У место бескорисних, у неку руку свирепих савета, боље је организовати друштво на начелима пгго веће социјалне једнакости... Пајо много цени осећање саизарности, али није успео да га тачно прецизира. Он и сам устаје против уздизања здравог разума, и налази да он није довољан, ади ни његово осећање спгварности не казује много. Често пута оно што изгледа као тачно схватање стварности није друго до проста заблуда. Има духова који изгледају далеко од стварности, с