Prosvetni glasnik

174

Просветнн Гласнпк

ћете их чути да говоре како паланачка чамотиња убија дух, утиче успављујући на енергију, не да хране идејамаи одстрањује интелектуалца од мисаоног рада. Све је то претерано, ако није чак и погрешно. Да човек дође до положаја, до унапређења, до бољих прихода, свакако је престоница куд и камо боља од паланака. Да се у њој човек од талента брже открије, да дође у везу са управљачима државе, да стекне око себе круг приврженика или чак обожавалаца, то је неоспорна истина. У престоницп се таленат боље углача и јаче испољи; добије сјајнији израз; постане гипкији, окретнији. За активан рад, за утицај на друге, за углађенију фразу, за ватрометну духовитост, за све то престоница је готово једина лабораторија. Али се много више научи у тишини паланачког живота, где се човек не растрже на сто послова, где не упада у многобројна друштва; где не мења пријатеље са сезонама а мишљења са новим личним везама, где је време дуго а рад спокојан. Ја о томе имам своја лична искуства, не у тој мери као Пајо, али довољна да ме убеде о добрим погодбама за интелектуални рад у унутрашњости земље. Књига Жила Пајо-а, поред свих недостатака, биће корисна за омладину. Он подстиче личности да раде на јачању своје воље, на свесном одгајању свога карактера и усавршавању свога интелекта. У данашњим друштвеним приликама њен успех неће бити потпун. Жил Пајо ће проћи као библиски сејач: много његово зрно пашће у трње, друго на пут, треће на влажну земљу, а само један део биће посејан на плодну земљу, на којој ће дати добру жетву. Али није довољан индивидуалан рад; треба вршиги реформе у настави и у држави. Често педагошка наука казује једно а школска организација и државна управа друго. Моралист и педагог говоре о савести, о јакој вољи, о критичком мишљењу, о поносу, о духовној независности, о иницијативи у раду, о неговању највиших социјалних и хуманих осећања. А школске власти и државна управа лшого пута траже и награђују рутину, слепу послушност, угушење савесности, и негују у грађана мале, ситне страсти, ниже апетите и антисоцијална осећања. Ипак треба бар у књигама говорнти поштено, -одважно и морално, те да се не спусти идејни ниво на равнину практичног живота. Успех ће доћи с временом и радом. Свака година доносиће више солидарности у друштву, више социјалне правде, већу класну једнакост и потпунију слободу савести. Књиге су по изгледу слабо оруи<је, али имају, на крају крајева, велики замах. Идеје које се налазе у њима, ако су добре и корисне, освајају поступно и полако осећања најбољих људи, улазе преко њих у масе, поправљају њихов менталитет, снаже њихову вољу, упућују их на бољу акцију и шире свест о њиховој снази и њиховим правима. Тако продире морални и интелектуални прогрес у све закутке друштва и појачава заједничке реформаторске силе целог народа. јаша м. продановић