Prosvetni glasnik

210

Просветнп Гласник

к - ажу. Ако је тачна реч једног француског естетичара и пснхолога, да је уметност, поред релнгије и науке, једна од основних социалних функција „које живот човечанства чине могућим", онда је јасно колика мрачиа празнина зјапи у нашој средњој настави, где ни трага нема од каквог естетског образовања. Књижевност има да буде та преко које ће једном младом бићу да се отворе очи на царство лепоте. Али за такав посао потребно је достојних, способних пионира. Они треба сигурно да знају пут којим ће поћи. Нигде лутања нису опаснија него ту, н нигде нису могућнија, јер је врло неразговетна граница која добру књижевну наставу дели, с једне стране, од сувог и непривлачног историзма, и с друге стране, од занешењачких и конфузних дивагирања у разним правцима. Научно кчБижевно образовање не може да се замисли без срлидне књижевно - историјске спреме. Та спрема не сме битн ограничена на област само једне књижевности. Ниједна књижевност не може потпуно. савршено да се позна и разуме без широког познавања светске литературе. То се најбоље да видети на прегледу књпжевности нашега народа, која служи као база књижевној настави у средњој школи. Ншпта погрешније, ни штетније, иего она сувопарна излагања иојединих пернода наше књижевности, без икаква осврта на књижевни живот осталнх народа. Наша књижевност не може да се издвоји из опште светске књижевне целине, где се све ствари међусобно држе. Сигуран наставник, излажући поједине партије наше литературе, може врло срећно да упути ђаке у разумевање општег духовног развоја светске књижевностн. Наш Средњн Век, на нример, не значи ништа ако се не покаже колико он има заједничких црта са општим карактером средњевековне књнжевностн. Наш дубровачки XV и XVI век као да су поклоњени да се на њима проучн значај Ренесансе, н да се створе појмови о класпчној старини. Утицај Реформације п контрареформације, који у светској књижевности није незнатан. може код нас врло лепо да се уочи у XVI и XVII веку, у Словеначкој, Загорју, Приморју и Босни. Доситеј Обрадовић синтетизује, тако рећи, у себн особпне европског рационалпзма, п као такав нарочито вреди. И тако даље. Ја овим примерима хоћу да покажем да се историјско проучавање једне књижевности не може добро извести без бодрог обзира на ошпте књижевне прилике у свету, да би се отворилн потребнп видици за потпуно појимање историјскога развоја дотичне књижевностн. Друпш печнма, наша наука захтева да се располаже солидним, бистрим разумевањем главних момената из светске књнжевности. Мени није циљ да говорим овде о историјској страни књнжевнога образовања. нпти да указујем на методе којима у томе правцу треба радити. Ја сам проблем научнога књижевнога образовања, ради чнсте науке, и с обзнром на његову практичну примену у настави, поставио да бих говорио о теоријској страни самога посла, која је, по моме схватању, исто толико важна као и историјска, ако не и важнија.