Prosvetni glasnik

223

премештањем учитељскнх школа, ишло се на то да се спрема учитеља подреже и улога њихова у народу смањи, и у томе се, на жалост, приличио успело. Ваља само упоредити неколико првих генерацнја учитељских са доцнијим, кад је фабрикован само недовољан квантнтет. па Ђе се о томе сваки лако уверити. Томе факту треба додати и факат увлачења у учитељску службу оног невољног елемента, названог привременим учитељима и учитељским заступницима, па ће на мах бити јасно зашто су у последње време учестале биле жалбе на рад, управо на нерад. на слабу активност учитељеву, и зашто су се жалбе противу учитеља, противу његовог начина живота, све вшпе умножавале. Ко се интересовао, ко је хтео да уђе дубље у живот учитеља, могао је то врло лепо да уочи. Али мало је тнх који су о томе водили рачуна, који су тражили дубљи узрок недаћама које су се појављивале и све јаче притискивале основну школу и народну просвету и допуштале да у народ улазе непроверене н утопичне идеје, које су стварале забуну. Место кореннте н радикалне реформе учитељевог положаја и стања, држава је, видећи да нешто мора предузети, установила била школски надзор. И то је потребна и корисна установа, али само кад дође у низу свих других задовољених услова. Овако како је дошла, она је само палијатива; она само скида један део администрације с Министарства; алн није још оно што треба да буде, није иницијатор за већи напредак, јачи полет и пшру активност учител>а. Слаба духовна спрема учитељева готова је подлога да се учитељ прилагоди п изгуби у сеоској срединп: док, напротив, јака спрема, која даје и јако одушевљење п више идеале, јака је полуга за кретање учнтељевог духа, његове активности п јака брана противу његовог падања. Од задатка који се буде дао учитељу у данашњој држави треба да зависи и његова спрелга. Да ли је народним уједињењем и демократизовањем државе престала потреба за учитељевим национално-политичким радом ? Да ли има потребе да се учнтед, п даље залаже за културни напредак народни? Од одговора на ова два питања завнси одговор на решење целокупног учигељског питања. Обновљењем наше државе на демократској основи и проширење.м њеним уједињавањем нашег народа, испуњени су једним делом идеали наши, на којима је радила сва наша ннтелигенција. Али остварење.м ових идеала, није ни у колико престала потреба за интенсиван рад народне интелигенције на даљем развијању и унапређивању народном. Напшм територијалним уједињењем ми смв постигли само један део циља коме смо тежили: спојене су у једну растргнуте тернторије. Сад нам предстоји рад на другом делу његовом, рад на томе да се и народ уједпни, да територијална граннца буде н граница једне народне душе.