Prosvetni glasnik

224

Просветни Гласннк'

Наш народ је живео толико векова разједињен и под најразличнијим утицајима и духовним и физичким. То је узрок да постоји разлика у духовној култури, у дуИЈевнп.м особинама, карактеру, и донекле аитагонизам и сепаратизам. Да се та разлика изглади, да се народни карактер нивелише у најглавнијим цртама и споји у једну духовну целину, вал.а уложити доста труда. Тај и такав рад донекле захтева исту интенсивност као и рад на територијалном уједињењу, само с том разликом што су за њега потребна друга средства, друге методе. Овде је за учитеље, истинске, спремне, интелигентне учитеље, широко поље рада. Политички, ми имамо слободоумно и чисто демократско уређење државно. Њега је извојевао народ васпитан демократски; алн да се ова уређење одржи у свој чистоти својој, да се прошнри на све крајеве подједнако, да се унапреди и усаврши, ваља народ васпитавати и даље у чистом демократскол^ духу и правилном схватању де.мократизма и слободоумља. Демократске идеје треба да уђу у крв, треба да се рађају с рађањем сваког појединца. Да се и у овом постигне повољан успех„ треба енергично радити у народу, васпитавати га у томе правцу. А ко је ближи народу за то од учитеља? Ко може боље да утиче на масу народну од учитеља темељне спреме и пространог схватања? Наша доскорашња држава Србија млада је. Њен просветни напредак незнатан је. Али није бо.-ве нп у другим крајеви.ча нашим, који су до скора били под туђином. У неки.м је чак и горе. Туђни није допуштао просвећивање масе народне, да бн је лакше држао у ропству и брже асимиловао. [ Са д у том погледу мора настати нова ера рада; мора се свим средствима настати да се народ што пре и што боље просвети и да се просветно стање нивелише. Народна просвета мора да буде основа и за национално-политичко и културно развијање нашег народа. Само прссвећен народ способан је да потпуно правилно схвати националие и политичке идеале, потребу привредног напретка, као и потребу хуманих н других корисних установа. /У о во.м, еминентно учитељском послу морају се запрегнути што јаче снаге, јер просвећивати народ и васпитавати га, није што и учити га елементарној писмености, што су некад могли да врше само нешто мало писмени људи. Данас мора тај посао, који је знатно проширен к компликован, да ради интелигентан, довољно образован и стручно спреман учитељ. Модерна школа тежи за тим да начин давања писменостн тако упрости, олакша и прилагоди, да је може усвојити свако и најограниченије дете, па и деца са телесним недостацима (слепа, глувонема и др). Али данашња школа не даје само писменост, ону елементарну писменост: она иде за тим да писмености да прави значај. Она је не истиче као цнљ, као што је то било у старој школи, него је ставља као средство