Prosvetni glasnik

0 ЗАШТИТИ ПРИРОДНИХ ЗНАМЕНИТОСТИ

Пред Министарством Просвете већ се налази свршеп пројекат Закона о таринама и сад је на реду, не од мање вредности, и Закон о зашшиши природних знаменишосши. Док оне прве старине потичу од човека, према стенену његова тадашња савршенства, ове друге су творевина саме природе, па својом реткошћу или научним значајем исто толико заслужују паи<њу око одржавања. Све су цивилизоване државе свесрдно спровеле овај закон, строго га примењујући, а ми долазимо на послетку, ма да имамо зашта да се старамо, и са естетичне стране, одржавајући лик земљин онакав какав је од памтивека. То ће уједно послужити и као врло важно поучно и васпитно средство како за школску омладину тако и за најширу публику, која ће све више из свију крајева широке домовине у екскурзијама путовати да упозна лепоте и знаменитости свакога облика. Довољно је познато да човек силио мења природу на земљи, а из преких потреба у неколико и њен унутрашњи рел>еф. Зна се поуздано да је у старо време чак и Далмација била шумовита, па су то благо нешто Римљани нешто Млечићи готово сасвим сатрли, секући грађу за бродове и друге потребе; киша је онда спрала земљу с језгре пла'нинске, да сад свуда стрчи голо стење. Таква је судбина постигла и Црну Гору, а Аустријанци су за време своје скорашње окупације предузели били све мере да и са Србијом тако учиие, знајући да је њен главни привредни капитал баш у тој грани, која се може најлакше да сатре, а најтеже — негде никако — да подигне. Последица тога се већ почела да осећа, јер \:у по Шумадији чак и многи бунари, некиумањили водом, а неки пресушили. 0 тим великим штетама нећемо да говоримо овде, надајући се да ћемо у будуће бити паметни и да ћемо умети чувати битне погодбе за живот; али дешавају се погрешке при раду, у привреди, и у опште у свим културним пословима, да човек и не обраћа пажњу на много пустошење природних јединака или и читавих комплекса, нешто из простоте, нешто из себичносги. Ни појединцу, ни општини или држави, није допуштено да природне знаменитости, ма које врсте, упропашћује, а да проевЕТНН гласнпк , п књ., 5. св., 1921. 17