Prosvetni glasnik

258 Иросветни Гласник

се то спречи мора власт да овај актуелни задатак држи чврсто у својим рукама. Мођимо од Београда. Сем дражесног амфитеатралног положаја, престоница се једва овим и оним може да подичи. Ми немамо на пр. зоолошке баште — као што има на пр. чак и једна суседна балканска држава -- у коју се празником скупља пуно радознала света да се у зеленилу надише чиста ваздуха и да задовољи своју радозналост на изгледу и покретима животиња. Ми то без сумње треба такође у малом да имамо, и то само главне ређе представнике из своје сопствене фауне, дакле само из својих земаља, на пр. јелена, рисова, шакала (чагаља), дивокоза, срна, медведа, морских телади, брадана, крсташа, жура, крагуја, смукова, каменарки, жељки, неких морских и слатководних риба, и т. д. Најпогодније би место за то било уз Ботаничку Башту, у граду или у Топчидеру. Има историске потврде да је зверињака било и у старој српској држави. Тако је једном приликом маџарски краљ Андрија 11 поклонио нашем краљу Драгутину дивљу краву „турицу", која му је предана у Равну, у данашњој Ћуприји. Најлепши природни украс београдски јесу Топчидер и Авала, а бисер у Топчидеру је илашан пред двором кнеза Милоша, са његовим чудноватим доњим хоризонталним гранама, које су на гвоздене подупираче тежином насели, покушавајући да те полуге и обрасту. Круна му се завршује пирамидално у великом размаку као огроман сноп сена. Кора му је потпуна, једра и здрава, тако и цело стабло с гранама. Али подупирачи су већ ослабели и почели да попуштају, а нико се не осећа позван да тај величанствени споменик спасе. Треба да се масивним гвозденим стубовима подупру садашње гвоздене греде, јер су у њих гране урасле. Покојни Лаза Комарчић је причао да је овај платан посађен пре 1833 године, и како је Комарчићу тада било 14 година, то би Платан сад имао око 100 година. Свакојако ово неће бити гачно, јер по величини и дебљини судећи треба да му је око 300 година. Обишао сам већи део Европе, видео сам много крупнијих и старијих платана, али овако лепог нигде нема, то јест нигде више нема платана с хоризонталним гранама. Како се у томе топчидерски јако разликује од свих осталих, да се може убрајати у нарочиту одлику (варијетет), и како би оваква форма с њим ишчезла, кад се он {едном осуши, њега би требало извесним путем размножавати и тако са стеченим особинама очувати. Већ онај други платан уз овог голијата обичног је гранања, па се у шетњи превиђа. Гледао сам у Бујук-дери код Цариграда високе оријенталске платане, високе као наша саборна црква, који у обиму мере 50 метара, а рачуна се да им је око 3000 година. У одређивању година код платана може човек страшно да се вара, јер они који су поред воде ванредно брзо расту. Али, и ови бујукдерски су с нечувања јако оронули, да би се и међу њима наш као Зевс издвајао. Међутим,