Prosvetni glasnik

94

Просветни Гласник

У чл. 1, који говори о задатку школе, нејасно је и иеодређено речено шта ће се то дати занатској и индустријској 'радиности, јер за уметничке занате није потребно да се ученицима даје иотпуно образовање из уметности сдикааа, вајања, пројектовава са спецпјалним обзиром на њихову декоративну примену и на примену ових умстности у занатској и индустријској радиности. Уметничким занатлијама се даје оно што је потребно, а никако се не може од њих тражити да буду сликари и вајари, и ако то ннст декоративии сликари вајари или сами сликари. Сем тога, по иом мишљењу, ова школа је депласирана ако не буде имала ученика који овде могу доћи, јер се не можо никако допустити да то буде школа као што је школа садашња уметничко занатска у Веограду, која оваква каква је за чисту умемост мало одговара својој „памени". Још јапуара несеца 1911. год. Главни Просветни Савет је одредио г. Д-р Светолика Стевановића, Уроша Предића и мене да дамо мишљење на питање тад. Министарства Просвете. да лп ова школа Уметничко Запатска у Веограду треба да остане са субвеицијом Министарства Просвете илп да костанр државна, и ми смо дали мишљење да ова школа треба Да иређе у државне руке (ако се не варам) и да треба да постане права Уметничко—Занатска школа. Господин Мииистар Просвете одредио је затим комисију која ће израдити предлог закона о овој школи, у којој су, колико се сећам, били г. г. т 1ед. Митровић, У. Предић, Св. Стевановић, Драг. Ђорђевић, ја и још неколико, и ми смо израдили закон о уметничко-занатској школп, који смо са једним пронратним извештајем упутили Главном Просветном Савету. Г. ЧеД. Митровић је сачувао предлог закона и извештај, који су били умножени и датп члановима. Из овога се впди велика разлика у иотпуности ова два предлога закона. По мом мишљењу, назив Велпка школа не би се могао примити, јер је то високи ранг за Уметничко-Занатску школу, у коју ће се улазити из занатеких школа, може бити са и ш без и једног разреда гимназије или реалке, што је такође у овом предлогу изостало. Ми не морамо, на послетку, узети за образац пи један закон или уредбу са других сличних школа ван наше отаџбине, ц мп треба и морамо све школе да стварамо за наше потребе, али не смемо и не можемо дати овакав ранг, какав је овде у овоме нројекту стављен, јер прво и прво морамо знати какав нам је материјал који у ову школу долази, нарочито у почетку, и са каквом спремом. Немамо ни занатских школа, илп бар немамо онаквих какве су изван отаџбине. Имамо занатску школу у Загребу, и чшш ми се у Сарајеву. На послетку о отварању занатско-уметничких школа требало би се споразумети и са Министарством Трговине и Индустрије, јер и то Министарство води бригу и надзор о занатским школама, п оно их отвара. Сем тога, требало би израдити закон за све занатско-уметничке школе у Краљевини, кад већ у Загребу и Сарајеву овакве школе ностоје. Ово би п са нолптичког и корисног гледишта било боље. С тога сам мишљења: 1) да се подела у чл. 2 дора јасно и тачно изнети, 2) да у чл. 5 треба јаснијо п одређеније изнети све што се наставе тиче. Не слаже се да одељење за чисту уметност уђе но систему индпвидуалних атељеа појединих про<&есора, јер се ово може дозволити само у у.метничкој Академпји. а за школу где треба и занашска да ради, ово се не би могло да допусти. 3) Нпсу ушла у Закон средства за наставу, ко.ја су неопходна за ове школе. Ту долазе: зграда, збирке, кн.ижнице, радионице, занатско-уметнички музеј као врло важан део. Ова су средства неопходна за наставу и опа морају ући у закон. 4) КвалиФикација наставнпка треба да је јасна. Овде треба да су изложене и дужности њихове и права њихова. 5) Заученике треба нрописатп ближе каквп ће се ученици прнмати и са каквим квали«икацијама за чисто уметнички одељак и за занатско-уметнички одељак. 6) Каквпх ће испита бити ? 7) Воље је рећи: уредба школо, ио правилник, те према томе ова би се уредба боље назвала законом. Усвајајући прочнтани реверат, Савет је мишљења: да Правила, у овоме облику, но би одговорила циљу којем су намењена, и скреће пажљу Г. Министру на околност да је у 1911 години био деФинитивно израђен нацрт Закона за државну уметничко-занатску школу, који би сада требало узети као основицу, п, у спорачуму с Министарствима у чију надлежност такође цада оснивање занатских и сличних школа, поново комисијскп нзрадити нови нацрт правила или закона о оваквој једној гаколи. VI. Г. Миливоје Симић усмено ре«ерише о квалификацијаиа кандидата за наставничка иеста у средаој школи. Саслушаввш, Савет је мишљеи.а да пмају квалификација: за привремене предметне учитеље : Вера Зарубина (фраиц. језик), а тако исто и Петар Миловидов, ако располаже довољнпл