Prosvetni glasnik
330
Просветни Гласни'к'
УМЕТНОСТ НАМ ДАЈТЕ У ШКОЛУ! — ВЕДЕШЧИЦА УСПУТ -
Опити из експерименталне психологије умеју бити немилостиви и страшни. Научник и вештак у тој области изради групе и степене питања и задатака, стави те очи у очи само са проблемом, и, као ватром се наједаред оцртају задње линије докле ти памет стиже, а преко којих није више твоје царство. Математички, логички и графички искочи елегантна фигура онога који може преко нормале, у општу униформу стегнута фигура онога који је нормалан, и суморна фигура онога чија је памет млађа од његовог тела. Испитивање, како већ наведосмо, не иде на школски начин: да се питање понови, да се друкчије каже, да се ђаку помогне наћи и везати, да му се допуни израз и фраза. Не. Питање је унапред претресено Ш смишљено, тачно је и добро, строго је везано за узраст, и, после тога, обзира нема, милости поготову нема. Експериментатор, који тај посао први пут ради, узбуђује се, и мора се узбудити при тако изолованом судару задатка и дечје интелигенције. Бистро дете скочи, и тако рећи прождере питање које га искушава. Памет нормалног приступа задатку буржоаски, полако, с осмехом, с практичном вештином завиривања, напипавања, савлађивања парче по парче. Танка и спора памет оног трећег не позна одмах свога нападача, него му прилази с обичном отвореношћу и безазленошћу свих нишчих, па онда почиње да уступа, да клеца, да се боји, да у очајању свом говори бесмислене ствари. Чинили смо опите на деци сва три ранга. На реду је било једно из треће групе. Улази девојчица, крупних смеђих очију и доста лепа чела. Почињемо с питањима за децу годину дана млађу. Не иде. Прелазимо на питања за децу њеног узраста. Не иде. Не уме, ни једном цртом, да сравни две животињице, две материје. Не уме да броји унатраг. Не зна коју годину пишемо. Једва враћа кусур од једног динара. Не може, по сећању, да нацрта фигурицу од четири линије коју је гледала 10 секунада. Не зна, у недељу, да је недеља. Не види да на једној нацртаној глави нема ока, а на другој уста... Узимамо питања за децу две године млађу. Девојчица споро одређује четири боје. Не може да изврши заповест у три припроста, свакидашња акта: на другом је заборавила трећи. Чело јој у крупном зноју, очи потамнеле, усне се једнако мичу, ручице дрхте... Експериментатору дошло да врисне: зашто створење без памети има толико памети да зна и осећа да је без памети!