Prosvetni glasnik

381

Оно само доноси мишљења; право изрицања казне остављено је другим властима, Министар наука и уметности, и друге школске власти, могу тражити мишљење већа сваки пут кад ваља констатовати или иследити огрешења о професионалне дужности или о законе и уредбе о основној настави. Оптужени учитељ биће увек позван да каже своју одбрану пред тим већем. Школе у природи код нас. — У једном од прошлих бројева „Просветног Гласника" ми смо говорили о покрету за оснивање школа у природи, који се шири по целом свету; данас са радошћу бележимо да је и код нас, заслугом Министарства Народног Здравља, почело да се ради на остварењу те спасоносне идеје. У Новом Саду ће, тако, ускоро бити отворена једна школа у природи; већ је расписана и лицитација за зграду, и набављена грађа за њу. У буџет за 1921 — 1922 г. ушле су довољне суме да би се одмах, мочетком буџетске године, могле основати такве школе у Београду (у летњиковцу Друштва за чување народног здравља у Кошутњаку), Загребу, Сарајеву, Сплиту и Љубљани. Министарство Народног Здравља располаже, за пропагандистичке циљеве, с више филмова који приказују рад у школама у природи; оно је недавно слало у Енглеску Г-ђу Д-ра Наталију Николајевић, — од које у овом броју доносимо један мали чланак о том питању — да проучи организацију таквих школа. Учитељево Аесто у разреду. — Где треба да буде учитељ за време часа? пита се један сарадник француског учитељског листа „Школа и живот" (Г/ЕсоЈе е! 1а У1е). Да ли треба да остане стално седећи за столом, прикован за своју столицу? Или је добро да стоји на естради или поред табле, с кредом у руци, оживљујући своје лекције покретима, сликама, текстовима које пише пред очима ученика? Или је боље да се креће између клупа, пратећи тако, верификујући и исправљајући рад својих ђака ? Или, најзад, треба — као што раде неки — да стоји у дну разреда, мотрећи га позади, док се какав ученик налази поред табле? Избор је очевидно — одговара писац чланка — ствар темперамента и физичких способности, и у таквој ствари не могу се поставити категорична правила. Свако место, у осталом, има своја особена преимућства, али и своје незгоде. Кад седи за својим столом, учитељ има своје ученике на догледу. Једном врстом магнетске привлачности, он држи њихове очи управљене на своје; он контролише пажњу. Он је у најбољим условима да се добро види и чује. Али треба се сетити да ђаци остају у школи неколико сати, да пажња н-е може да остане будна за све то време, да су ученици са дна разреда врло далеко од стола, и да без сумње та магнетска привлачност слаби са даљшгом. Учитељ види са свога стола само извесне ствари у свом разреду. Неко ко би ушао полако у разред видео би, међутим, и многе друге. Ван догледа учитељева, у скривеним местима, на клупама, под клупама, у џеповима, под заштитом ученика који седи напред, манифестује се једна радљивост нема или пуна жагора, о којој и не слути учитељ са естраде. Шетња кроз разред, прост пролаз између клупа, одмах би је открио,