Prosvetni glasnik

Службени Део

123

за расправу да се одреди нарочито један од наредних састанака; тако исто, да се прибаве и закони о народној школи, који важе у свима Покрајинама, а и нацрт закона, који је израдио одбор дедегата покрајинских влада; и да ово учине и чланови комиспје за закон о средаим школама. III. Чита се писмо Г. Министра Просвете ОНБр. 14419 од 7 овог мес. с представком комисије за грађење учитељског распореда стечајем: да ли при распореду треба узимати у обзир број година који је предвиђен за повишнце по чл. 33 закона о народним школама од 19 априла 1904, или број годииа по чл. 33 закона о изменама и допунама у томе закону од 23 јула 1919 године. Савет је иишљења: (већином гласова — 10 против 3) да при грађењу распореда нма да се примени чл. 35 пом. закона од 1904, јер законодавад, меаајући чл. 33 није нигде ништа поменуо о измени чл. 35, а то значи, да остаје смисао ранијег чл. 33, т. ј. раније прописани број година за повигаице, а не нова измена која има у виду само побољшање материјалног учитељског стања. IV. Чита се писмо Г. Млнистра Просвете ОНБр. 10661 од 21 пр. мес. с предлогом инспектора за Скопску Област, да ученици који сврше вишу основну школу, (два разреда) могу ступити у III разред гимназије, не полажући никакве допунске испите. Савет је мишљења: да се овај предлог може усвојити, но с тим, да важи још само за 1922/23 школску годину, али ученици, којп сврше само један разред више ос.новне школе, не могу се уписивати у II разред гимназије. V. Чита се писмо Г. Министра Просвете ОНБр. 12373 од 30 пр. мес. с предлогом школског надзорника у Лесковцу, |да се огласе као тежа места оеновне школе у Добровишу, Дарковцу, Броду и Добром Пољу. Савет је мпшљења, да ове школе треба огласити као тежа места I категорије. VI. Чита се предлог Покрајинске Владе у Љубљани о увођењу ћирилице и српскохрватског језика у словеначке основне школе, Савет одлучује, да се упути на преглед г. г. Љуб. Протићу и Мих. Станојевићу. VII. Читају се реФерати г. г. Душана Стојићевића и Мих. Градојевића о збирци лентирова Г. Валића (в. 1200 записник под XII). РеФерат г. Душана Стојићевића. проФесора, гласи: Збирку лептирова, коју је понудио на нродају Министарству Просвете г. Г, Валић, прегледао сам — по жељи г. Миливоја Симића инспектора — још пре неколико месеца и нашао сам: да је још добро очувана, да је превелика за гимназиску збирку, и да опет не одговара захтевима праве научне збирке, која би се могла употребитн за упоређивање при одређивању наших лептирова. Али би се ипак од ње могло начинити 3—4 па можда и впше, мањих збпрака које би корисно послужиле наставницима у средњим школама при предавању, наравно, ако цена не би била велика. Овако и данас мислим. РеФерат г. Михаила Градојевића проФесора, гласи: Част ми је известити Главни Пресветни Савет да сам прегледао збирку лептирова, К0 ЈУ Ј е Р а Д и охкупа понудио Министарству г. Р. Валић и нашао сам: 1. Да је збирка смештена у 15 лепих кутија од храстовог глачаног дрвета са стакленим поклопцима, свака од њих вреди иајмање 50 динара. 2. Сам материјал лептирски старијег је датума, што се види по оксидисаним бојама на крилима, нарочито код ОеотеШЉ ; код већине МутрћаНДа иоломљене су главе или само пипци: многи примерци Кос1шс1а рђаво су препароаани, 3. У колико сам могао летимичном контролом да утврдим — лептирови су добро научно одређени, али им је велика мана што немају означене локалитете т- ј. места где је који нађен. Испод сваког лептира налази се по један број, који се свакако односи на списак, у коме су под истим бројевима означени локалитети појединих врста. Зато је неопходно потребно имати и тај списак, и треба га тражити од сопственика. Преиа свему горљем, мишљења сам да цела збирка овако каква је сад, нема научне вредности, нити је згодна за средње школе, где се ученицима показују најобичније врсте лептирова. Али кад би дошле у руке стручњака, могле би се како кутије, тако и велики део материјала' у коме има и драгоцених ствари, употребити тако, да се од ње добије једна лепа контролиа збирка, која би могла да послужи Музеју, Етнолошкој Станици или др. ко.јој научној устапови. Разуме се да би тај стручњак морао целу збирку из основа да прегледа,