Prosvetni glasnik

Писмени Задаци из Математике

457

ПИСМЕНИ ЗАДАЦИ ИЗ МАТЕМАТИКЕ Уобичајено је у средњој школи да се у одређеним роковима дају свима ученицима у разреду писмени задаци, које ови у присуству и под надзором наставника решавају и предају наставнику на преглед и оцену. Писмени Задаии су дакле нека врста писменог испита, при коме ученик има да учини известан напор, да савлада стављене препреке, и тиме да да меру своје спреме. Они имају да послуже као контрола учениковог напретка, његове упућености у послу, његове извежбаности у раду, брзине његовог схватања, његове довитљивости у извођењу и истрајности у раду, а напоредо с тим да даду сведоџбу о учениковој брижљивости, уредности и укусу. У исто време, они су и утакмица између другова ко ће брже, краће, простије, правилније и лепше доћи до резултата. Јер резултат је овде главни циљ. На супрот домаћим задацима, који су више теориски и којима је циљ самостално размишљање, код писмених задатака је главно практика: ту се тражи самосшалан суд или, како се то математичким језиком каже, решење или резулшаш. Отуд излази да извор из кога се црпу задаци ове врсте, не сме лежати далеко од тачке на којој се налази настава оног тренутка кад се даје задатак; на против, тај извор треба да је ту, у непосредној близини, у области која је обрађивана и претресана ових дана, тако да ученик може брзо и лако, без оклевања и недоумице, да приђе послу и да хита одређеној мети. И овде — као и код свих задатака — правило је: да не буду хипотетички, него да су црпени из живота. Исто тако, ови задаци треба да су увек занимљиви и, пре свега, да одговарају ступњу ученичког развитка. Обим задатка треба удесити тако да испуни све одређено време. Да бољи ученици, који измичу испред другова, не би после добивеног резултата дангубили, треба их навићи да се не задовоље само резултатом, него ставити им у дужност да добивени резултат провере, уопште ако је конкретан, и обрнуто, да га претресу, нађу му примену, и т. д. На тај начин наставник ће имати пред собом за оцену два мерила: количину и каквоћу рада. Према тачки на којој је школско звонце прекинуло рад ученику, наставник ће имати једно, чисто механичко, мерило за постигнути успех. Остаје му још да нађе мерило за каквоћу рада, а оно је претежније. Брзина и лакоћа у раду само су последице лаког схватања и извежбаности, али се од ученика тражи још и јасан поглед, логично извођење, концизност, прецизност и елеганција у раду. Обилажења и лутања увећавају количину рада, али су чисто негативне природе, јер место да унапреде посао, она га уназађују. Па ипак има случајева где и такав посао није чист губитак времена, а то су: