Prosvetni glasnik

458

Просветнп Гласник

кад кроз та лутања провејава мисао, у основи својој правилна и истинита, али погрешно примењена. Ово је нарочито згодна прилика за наставника да се јави у пуној својој улози васпитача и коректора и да — по Сократу — буде активни „бабичар мисли". Погрешке ученичке у раду утичу на резултат, па и онда кад су случајне омашке. Отуда тачан резултат није пресудно мерило успеха, јер може се десити да се грешке узајамно потру и да се погрешан рад заврши тачним резултатом. Стварне погрешке су оне у којима се огледа учениково незнање. неизвежбаност и неупућеност. Прве две врсте погрешака падају на терет ученику, јер доказују његов нерад и немар; али трећа врста иде на рачун наставнику, који не треба да оклева да таквог неупућеног ученика узме преда се и да се с њим нарочито позабави. Запажање ових недостатака претпоставља брижљив и савестан преглед, извршен у тишини, у кабинетској усамљености. Не треба жалити времена ни труда, јер се то надокнађава у доцнијем раду: исцрпан рад на исправљању погрешака у почетку наставе знатно смањује те погрешке у даљем току рада и тиме олакшава наставнику посао и осигурава бољи успех. Погрешке треба истаћи подвлачењем. Само кад је нарочито потребно, могу се пропратити са стране кратком напоменом. Исто тако треба истаћи и боља места. Ако у задатку има празнина, на њих ваља указати и — по потреби — попунити их. По свршеном прегледу оценити најзад сваки задатак кратком, образложеном оценом. При томе треба штедети осетљивост ученичку: може се бити строг и савестан и без суровости и ироније. Ученици треба да у том напорном наставниковом раду осете видан знак његовог сталног и стварног интересовања за њихов напредак и топлу жељу за њихово усавршавање. ПЕТАР А. ТИПА

МОДЕРНА ПЕДАГОГИЈА Г Науке, чији је предмет, за сваку понаособ, познавање извесне материје (чиста или теоријска наука) и акција на ту материју (примењена наука), све су, у току своје историје, претрпеле исту судбину. Тај ред, који је природан и логичан ред, — јер не видимо да је могуће утицати друкчије но несигурно на једну материју чије се особине не познају, преокренуо се. У свом нестрпљењу да себи потчине, и да употребе у своју корист природне феномене, људи су, тек што су их грубо познали,