Prosvetni glasnik

Службени Део

125

Прочитао сам чланак Јуда од Мориса Бареса, у српској преради од г. Јевр. Герасимовића, и част ми је поднети о њему следећи реФерат Гдавном Просветном Савету. Садржина Јуде је, у две рета, ово: свуда и на сваком месту има пуно издајица своје отаџбине и неродољуба који раде против своје земље. Они буне радпика да не ради, трговца да хара, сељака да пе даје варошанину хране и т. д. Те нове Јуде треба на сваком кораку гонити и немилостиво истребљавати. Еао што се види, садржина је потпуно баиална. Нисац Јуде каже нам нешто што сваки зна и даје нам савет који чујемо сваки дан. Г1з аеговог чланка доиста неће пико ништа научити. Само би могло бити, дакле, речи о том да ли Јуду може Форма да препоручи. Чланак је обучен у песничко рухо. Те је, пре свега, једпа алегорија; затим у њему има пуно Поетскпх детаља; нанослетку, цео је чланак написан не хладно и мирно него с осећањем, са стравтћу, с патосом љубави према отаџбини и мржњи према издајицама. Ова Форма може и да препоручи Јуду, и да та, пре, не препоручи. Алегорија није по правилу довољно јасна. 0 оваквим питањима. несумљиво боље је говорити, у колико је то потребно, директно. Истина, треба утнцати на срце и душу, али се то да постићи и на други, ако тако могу речи, прозно, свакојако јаснији, начин. По мом мишљеау, никаква разлога не би било« да се овај чланак штампа на српском језику. Чак би ми и чудпо изгледало да се штампа као државна књига. Треба ишати на уму и то да би Јуда, штампан, износио највише 3—4 странице, дакле да нема ни обим, величину једног засебног издања. Најмање, но мом нахођењу, треба овај спис издати у великом броју, за широке масе. Можда би па њих, својим песимизмом, он дејствовао чак штетно. Саслушавми, Савет је мишљења, да се овај рукопис не може препоручити, XII. Прочитано је писмо Г. Министра Просвете ОНБр. 10873 од 22. пр. м. с молбом г. Јована Гаје учитеља румунске основне шкоде у Великој Маргити, да се румунски уџбеници за те школе, у издању Јулију Вују, прегледају и приреде за штампу као одобрени уџбеници за све румунске основне школе у Краљевипи С. X. С. Савет одлучује, да се за преглед и ре#ерат умоле г. г. Чед. Петровић, ироФесор Београдске Реалке и Коста Таназевић, учитељ у Панчеву, а издавач, плп молилац, да положи 400 динара за хонорар ре®ерентима. — 1221 гвдовни састанак 14 ангила 1921 године Присутнп: председник, г. Д-р Богдан Гавриловић; ппредседник, г. Лазар Кнежевић; чланови: г* г. Д-р Чед. Митровић, Д-р Никола Вулић, Д-р Владимир Ђоровић, Владимир Радојевић, Д-р Лаза Ненадовић, Јеремија Живановић, Дим Тричковић, Љуб. М. Протић, Мирко Поповић, Д-р Нед Кошанин, Лепосава Бошковићева, Дим. Соколовић и Мих. Станојевић, Секретар, Сл. Миловановић. I. Г. Дим. Тричковић усмено реФерише о квалиФикацијама кандидата за наставничка места у средњој школи. Саслушавши, Савет је мишљења: да имају квалиФикација: за проФесора (под тговором): Виктор Сахаров ; за суплента (под уговором): Владимир Виљковски, Виктор Паскевски, Семен Лепјошкин, Антон Коваљевић, Виктор Оберјемок, Виктор Петров, Всеволд Савић,. Оскар Људвиг и Ђорђе Киселиновић (ако докаке, да има гимназијску матуру); за предметног учитеља, по чл. 19 Уредба од 14 Фебр. 1920 год. али да положи доцније испит; Јованка М. Гајићка; за привремене учитеље вештина: Милева Мирковићева (за женоки рад), Видосава Јовановићева (за женски рад), Хани Копланд (за музику), Евгеније Гвоздев (за цртање), Петар Махајев (за цртање), Василије Рудановски (ако је свршио четири разреда средње школе); за привремене предметне учитеље: Марија Твановна, Олга Новикова и Гљеб Вујић; за хонорарне наставнике: Сергије ГоФман, Алексеј Ревуцки, Сергиј Сштцов, Бохулпна Шимек, СераФим Купчевоки п Петар Глушков (са пуним квалиФикацијама); да немају квалиФикација : Ана Левицкај, Драга Нешовић, Тимса Терек, Карл Махецки, Елеонора Планиншек (може да буде учитељица основне вшоле), Петар Шалдирванов, Иван Бјеликов, Метислав Гољаковски, Никола Шоколи, Михаид Хризогонов,- Димитрије Верховски, Љубова Шепкина, Прилидијан Маслов, Арлин Клусинш, Олга Лозина, Никола Љвов, Леонида Рамбјур, АреФ Доброхотов, Сергиј Голдштеин и Апгелина Панченко;