Prosvetni glasnik

474

Просветни Гласник

Према пропису Министарства Просвете од 30 марта 1919, треба да се у средњим школама изучавају све три наше књижевности. За изучавање словеначке књижевности написао је, ево, Г. Јотић, професор у Нишу, уџбеник, који је прва књига те врсте у српској школској књижевности. Као што писац сам каже у натпису и у уводу књиге, његова је радња извадак из „Кратке згодовине словенскега словства", коју је словеначки написао Г. Д-р Иван Графенауер, сада виши школски надзорник у Љубљани. Ја хоћу најпре да поредим спис Г. Јотића са његовим главним и мало не јединим врелом, са књигом Графенауеровом (ако је у опште израз „врело" уместан тамо где се ради о изватку). Г. Јотић је механички скраћивао свој словеначки извор, т. ј. изостављао реченице и ставове, и на тај начин често спајао ствари које се апсолутно не слажу. Ево за то неколико примера: Јотић: и. 25: „И започе се тридесетогодишњи рат, који је Сдовеначкој безброј несрећа доеео, што су се тек 1683. потпуно изгдадиде". п. 27: „За време тридесетогодишњег рата приређиваху се од стране језуита шкодске драме." п. 55: (Прешерн) је „слао у Пчслицу разне своје песме у разним романским облицима, као: баладе, елегије и љубавне совете". п. 68: (Вилхар) „се ожени и поче певати песме". п. 114: „.. .Пастушкин, Фран Албрехт, Иван Албрехт, Кмет Марија и многи други, који су сурадници у „Дому и Свету"". п. 38: „У тим песмама (Водник) црта : домаћи живот, здраву и веселу домаћу шалу. Такве су му: Вршац, Илирија оживљена и Илирија звеличана". п. 99 : „Народне борбе имађаху средиште у Крањској, али сад већ са мањо.м јлчнном".

Графенауер: (ГраФенауер спомиње на стр. 77 иза тридесетогодишњег рата још и турске ратове, а само за шурске ратове вреди година 1683). ГраФенауер, п. 83, не каже да су Исусовци то чинили баш за време рата. II. 148: ГраФенауер наводи праве романске облике: сонете, Окшаве и т.д., а баладе наравно не. (ГраФенауер говори, п. 175, опширније, па зато код њега нема чудновате везе између женидбе и певања). ГраФенауер, п. 304, наводи ове писце, а наставља друкчије: „Ггтос! зоћчкЈшкоу „Бот 111 8уе1а" ра тсјог Сапкаг". 116: ГраФенауер каже исправно да су ове несме баш другачије.

п. 266: „Каго(1по81ш Г»ој1 80 81орШ V вгесШби, па Кгапјвкет, ћо!ј V огаЈје".