Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

475

п. 101: „Крајни натурализам је (Говекар) дао у новели „Љубезен нн родољубје". п. 105. Романи: „Крпанова кобила", комедија „Краљ на Бетајнови..

п. 273: „V поуеП.. . ве је Ооуекаг о§ш1 рге (:1гапо8Гл екгајпеда па!игаПгта". п. 281: („Крпанова кобила" није роман, а „Краљ на Бетајнови" није комедија.)

п. 102: (Стилизација Јотићева је таква као да је Поповић у време рођења био — проФесор.)

п. 33: „И Ж. Иоповић био је родом из Арклина (!) код Цеља. У то време рада био је проФесор на Универзитету у Бечу. Једнак стил имамо и на стр. 69., где Г. Јотић каже: „Родом је (Томан) из Камне Горице; шога времена је на правима у Бечу"; и на стр. 90: „Родом је (Разлог) из Радославаца код Љутомера. И он је у шо време био на правима у Бечу". Кад већ говорим о стилу, наводим још ову реченицу: „Прешерн је песме све спалио сем три, међу којима је и превод Леноре" (55). Међу спаљенима? Даље, понекад у опште нема реченица, већ су само поједини изрази, на пр.: „Па онда Доктор Зобер (1876), Лепа Вида (1877)." Чудноват је израз: „Цанкар као најплоднији за свога живота између садашњих словеначких писаца".

Понекад је Г. Јотић променио нама чешће унео погрешке. На пр. Јотић: п. 12: „Прве књиге бејаху молитвееи обрасци". и. 14: „У Капалској долини и данас су се номачке и слов. насеобине помешане одржале; то су звани Кочевцн". п. 18 : „Основа се у Љубљанн и штампарија, која боше јака потпора младој... књижевности". н. 19: „Првом (књигом) је Трубар хтео да омладину и неуке поучи у писању и читању немачког језика". н. 32: „Пнсанице (1779), које су доцније два пут прештампано", II. 52: Чланке Ичеличара. п. 57: ...„(носма) сложела у дистиху Нроперци јеву".

текст свога врела, а таквим промеГрафенауер: п, 25: „КајћгЗе зо ге (;акга! па8(;аН какј в1оу. тоШлеш оћгагсј" (дакле не: књиге). II. 34: „...1н 1ако 8е је оћгаш! <жН ргесеј оћзиш јехјкоуш о !ок кобеубкГ-'. и. 52: ...„М пај Тг )1 ћ!1а" (која нека...) н. 56: „т1а(Иш т пеикети, петзбте пегтогпети 1јигЈ81уи ЛаИ рпротобек, (1а зе наибј ћгаИ" (наравно: словенски). п. 100: 1г81е 80 ро1от бе с1уакга!" (дакле не: нрештампане). п. 139: „рпзреупе" (у „Пчелнци" није било прозе.) п. 151: „х1о2ено па Ргорегсјјеу бИћ".