Prosvetni glasnik

510

Просветни Гласннк

милиона долара; за университете и колеже за вишу наставу, 137 милиона долара. Укупан број ђака уписаних у све врсте школа износио је 1918 г. 24 милиона. Од тога броја, основне школе су бројале 20.500.000 ђака, од којих милион и по за приватне школе. Сеоске основне школе имале су 12 милиона ученика, што доказује да су Здружене Државе још у већини народ фармера. На средњу наставу долази више од 2 милиона ученика, од којих 150.000 на приватне заводе. Може ли жена живеши без помоћи човека? — Један француски женски лист расписао је прошле године, код књижевника и књижевница, и извесног броја других личности, анкету о овом питању: „Може ли жена живети без'помоћи човека?" Одговори су, највећим делом, били потврдни. Г-ђа Крупи, позната феминисткиња из школских кругова и оснивач Удружења студенткиња, писала је: „Факта су, од пре много година, одговорила на постављено питање. Одавно су, на пример, жене професори у гимназијама (најчешће неудате) и много трговкиња, великих и малих, живеле од свога рада. Рат, одузимајући милион и по младих људи, створио је подједнак број жена позваних да се саме издржавају. И тако се женски рад грдно развио у свима правцима. Без сумње, предрасуде, које су тако укорењене у Француској, и неправедна навика да се, за подједнак рад, жена плаћа мање но човек, стварају специалних тешкоћа радним женама, али их има много које те тешкоће савлађују. Већина од њих, истина, живи скромно, али најинтелигентније и најенергичније међу њима опробале су се већ на најкрупнијим пословима... Нема сумње да жене могу створити себи лепу кариеру, под условом да не буду у томе сувише спречаване". Г-ђица Карон, директорка лицеја Жил Фери, није мање оптимистична: „Жена која хоће сама да зарађује свој насушни хлеб и да створи своју судбину, не наилази више тешкоћа но човек. Пред њом се отварају непрекидно све многобројнији путеви. Жене су дивне организаторке, као што су то показале многе прилике, нарочито за време рата... Нема сумње да жена може остварити своју судбину као и човек, и показати се равна човеку по интелигенцији, вољи, одважности". Али г-ђица Карон признаје да се проблем материнства и домаћег огњишта постављају тада на страшан начин: „Шта ће бити с материнством у свету у коме ће жена вршити дужности паралелно с дужностима човековим, и, према томе, тако исто апсорбујуће?" Г-ђица Карон назире решење у подели женине активности између њених професионалних дужности и њеног огњишта: пола времена за један, пола за други посао.

БИБЛИОГРАФИЈА Књиге и часописи послани Уредништву: Катил Мандес, Вештина волети или Савеши младом човеку који се посвећује љубави. Превео с францускога Радивоје Караџић. Друго издање. — Београд, издање књижаре С. Б. Цвијановића, 1921. С. 133, вдна 6-50 д.