Prosvetni glasnik

402

Просветни Гласник

љење ка форми. Дакле целоме томе стремљењу за изразом недостаје оно што и чини право биће уметности. Код сваке уметничке делатности делује и израз осећања, али он није оно што је битно у уметности. Али, пошто је израз осећања у вези, на неки начин, са уметничким делом, то он има за њега извесно значење. Психологија израза осећања даје нам извесна сазнања која су важна за биће уметничке делатности. То значење психологија узима у ова три правца: значење израза осећања за сама осећања, значење израза осећања за наглашени доживљај, и значење израза осећања за људе којима се саопштава. Израз осећања има за нас троструко значење: ирво, он служи да се ослободимо, да се разрешимо једнога осећања; из тога излази, друго, да сви ти „изразни покрети" служе да се осећање развије, рашчлани и повећа; и тиме се објашњава и шреке значење за уметност тог нагона за изразом, и то је: да доживљај уметников добија једну вишу, повишенију и богатију форму. Целим тим процесом унутрашњег обрађивања, доживљај је постао виши и значајнији. Ту видимо тенденцију уметности да повишава и идеализира. На примеру Рихарда Вагнера, који смо раније навели, цео тај процес овако изгледа: Доживљај Рихарда Вагнера, поводом Лешећег Холанћанина у почетку није био ништа друго до један меланхолични „штимунг" поводом буре за време путовања по ноћи; после, тај се „штимунг" развио у одређен мистички и романтички ток мисли и везао за себе и друге мисли и, на тај начин, цео се доживљај попео и разгрануо. На тај начин додирнули смо и чешврши моменат. Четврти моменат, то је акт саопштавања осећања, објективирања унутрашњег доживљаја, саопштавања људима. Најзад, пешо, што излази из четвртога, и што је, такође, једна тенденција израза осећања, то је социјална тенденција уметности, то јест жеља да и околина узме учешћа у ономе што је уметник доживео. Јер, уметник ради и ствара за извесну средину, и жели да га та средина разуме и буде с њом. На тај начин, дошли смо до трећег главног мотива, уметничке делатности, до мошива дела, до мошива ириказа. Тај мотив Мојман сматра као сасвим самосталан мотив. Тај мотив, створити дело, садржи у себи и мотив форме, и њега Мојман сматра за најзначајнији. Поводом њега, он даје још једном критику формули: „Уметност је израз". Као што смо и раније поменули, нагон да се изразе осећања, то је једна опште-људска појава, и она се не може сматрати као специфично уметничка. Нагон да се створи дело, то је чисто уметничка појава. Јер, сви људи изражавају своја осећања, и уметници и неуметници, али сви људи немају потребу да створе дело. На тај начин, мотив приказа је специфично уметнички мотив, а не мотив израза. Према томе није тачна формула: Уметност је израз, него формула: Уметност је приказ једнога дела, у видљивој форми, на основици доживљаја. Према томе, ту се срећемо и са