Prosvetni glasnik

120

Просветни Гласник

јислава Илића, Шантића, Милете Јакшића, Милана Ракића, Мидутина Бојића, Војислава Илића—Млађег и Проке Јовкића, (Нестор Жучни). Г. Илић је донео кратку биограФију свакога од гораих писаца испред њихових радова, Подсећа ме то на једну ранију збирку г. Луке Зрнића у којој је он донео и Фотографије писаца. Г. Илић је желф да његов Омладински Декламатор буде лепа збирка одабраних радова наших истакнутијих раденика. Онје, помоме уверењу, у томе довољио уснео. Ја се не бих сложио е'аим да ову збирку поред оне суморне баладе Војислава Илића „Пећина на Гуднику", поред увек савремене и дивне песме Шантићеве „Остајте овде", поред Гакићеве песме ,На Гази Местану", поред Војничког писма (Вој. Илића нлађег) поред оне тако емоционалне и Фантастичке Бојићеве Плаве Гробпице, и др. уђу и оне наивне лирске песме Грчићеве на чесми, љубичице, после кише и др. чију вредност ја овим не подцењујем, али све мислим да не стоје згодно поред горњих. Има у овој збирци г. Илића још ствари и Змајевих и Р1енадовићевих и других, које су пначе лепе, често врло лепе, свака за себе или на другом месту, али које су могле изостати из ове збирке и ако и кад остану неће јој вредност баш умањити. Ја не сумњам да је ово и г. Илић запазио, па је ипак ово урадио стога, што он своју књигу намењује ђацима разноврсних категорија. Наша читалачка публика није мала, али је она мало свикнута да књигу сматра као једну потребу, да је тражи, да је чита — купује. То је што нам онемогућава да збирке овакве врсте приређујемо према узрасту дечјем, према снази њихова ума, или према извесној тенденцији, коју књигом желимо номоћи. Мисли су ове израз субјективног размишљааа и не треба их разумети као да су овде забележене на штету ове г. Илпћеве Збирке. Ја сам само желео, да поновим предлог, да се отпочне мислити и на припремање Збирке према овим мислима. Ја не могу, а то ваљда и није мој задатак, улазити у оцену вредности радова, које је г. Илић унео у своју збирку, пошто је о тим радовима говорено и много и од стране људи много компетентнијих за тај посао. Ја сам сматрао да ми је задатак да кажемје ли г. Илић учинио добар избор, је ли материјал добро распоређен и да ли ће они, којима је збирка намењена, имати какве користи од ње, те према томе, да ли Главни Просветни Савет треба да да своју препоруку о књизи г. Драгољуба Илића. Ја сматрам да је књига г. Илића потребна деци школској, да ће им она бити и корисна, нарочито сада када се почпњу у школу увлачити и књиге без вредности и скоро без смисла, п да Главни Просветни Савет треба да да своју нрепоруку за ову књигу али и да скрене пажњу г. Илићу да он пастане те да техничка страна књиге буде што боља а цена што је могуће скромнија. Саслушавши, Савет је мишљења: да се ова књига може препоручити за Ноклањање ученпцима народних, средњих и стручних школа о годишњим испитима, као и за књижнице тих школа. . ' ГеФерентима издати по 60 динара хонорара. XVI. Прочитано је писмо Г. Министра Просвете ОНБр. 8043 од 5 ов. мес. с молбом г. Ива Антониоли, пчеларског стручњака код Нокрајинске Владе у Сплиту, да се његова књижица НаргеАтје рсе1агепје з ргозИт иШИта препоручи свима покрајинским владама у Краљевини. Савет одлучује, да се за преглед и оцену умоли г. Јован Т. Јовановић учитељ, ношто писац положи 50 динара за хонорар реФеренту. XVII. Чита се реФерат г. Мирка Поповића и Љуб. Протића о рукопису Немачка Вежбанка, I део, за грађанске школе, — од г-ђице Олге Петровићеве (в 1191 заиисник под II), ГеФерат гласи: Част ми је поднети Главном Просветном Савету своје мишљење о уџбенику Немачка вежбанка (I део) за грађанске школе израдила, према наставном плану, Олга М. Петровић. Уводом у овај свој рад г-ђица Петровићева показује, да су јој познати методи, нарочито принципи директног метода учења језика, на коме је засновала свој уџбеник. И то је несумњиво његова добра страна у — начелу. Јер ако може бити спора око метода наставе живих језика у другим школама, у једној практичној школи у којој, сем тога, настава живог језика траје кратко време, мора тој настави бити циљ, да се креће у кругу речника пракшчног, свакидашњег живота, да научи ученике што правилнијем изговору и ослободи их, да оио што науче могу практично и употребити у говору и у писму. Но, г-ђца Петровићева није имала, рекли бисмо, довољно смелости да спроведе тај метод доследно кроз цео уџбеник и да се еманципује у довољној мери од граматизирања. И ако у приступу сама каже: „Из граматике се предузима само толико, колико је потребно за практпчну сврху, правопис и писмене саставе; но и то се тек онда учи кад ученик већ прак-