Prosvetni glasnik

427

ни мало тешко. Прве књижевне симпатије испољавају се у доба пубертета, и најбољи пријатељи стичу се између четрнаесте и осамнаесте године. Може се чак рећи да правог пријатељства и нема ако не датира од тада. 0 младићевом пријатељству постоје разна мишљења. Једни виде у њему чисто пријатељске односе; други ту налазе и зачетака праве сексуалне љубави, и ако су особе истог пола. Ричмонд тврди да су узајамне младићске симпатије у почетку истина невине, а доцније неминовно прелазе у чулност и постају опасне по здравље и морал, ако је између особа већа разлика у годинама. Опасност на коју се овде указује признаје донекле и Мандус, али не верује да је толико раширена по интервдтима и јавним школама као што се мисли. Анализом младићских симпатија он показује да у њима има највише пријатељства и зачетака чистог алтруизма, али не пориче и неке љубавне црте, у којима међутим не види никакву опасност. Иначе сама по себи и без обзира на неке изопачене форме, младићска пријатељства су необично важна. У њима се први пут јаче испољавају социална осећања, и по томе какав је ко у пријатељству, може се одредити до ког ступња ће да се развије у њему алтруизам када постане зрео човек. Младић који не осећа потребу да има пријатеља тешко да ће се икада загрејати за оно што не обухвата и његов лични интерес. Занимљиво је испитати односе између девојака и младића испод двадесет годида. Тамо где је систем коедукације, показују се врло добри резултати. Младићи су озбиљнији, уљуднији, имају више амбиције и мање их муче сексуални прохтеви, него кад су изолирани, јер се толико навикну на девојке да их њихова присутност нимало не узбуђује. Бојазан да би се у средњој школи могла развити сексуална љубав неоснована је већ и ради тога што се у првим годинама пубертета интенсивније осећа спрам другова него него спрам другарица, које дечаци помало избегавају и нерадо примају у своје интимно друштво. На основу анкета и других занимљивих података о младости утврђене су ове три фазе кроз које обично пролазе младићске симпатије од четрнаесте до двадесет прве године: прво, потреба љубави у опште; друго, наклоност према другом полу; треће, љубав према једној нарочитој особи дрргога пола. Чињенице искуства потврђују и то да се младићи заљубљују најпре у фиктивне личности створене сопственом маштом или нађене у делима књижевним и уметничким, а догоди ли се да свој љубавни идеал потраже у стварности, они ће пре заволети старију девојку или младу жену него своју вршњакињу. У овоме последњем случају изгледа као да им нарочито годи што у своју љубав према старијој особи могу унети неку врсту синовље оданости и поштовања, и што могу уображавати да их неко штити и води кроз живот правим