Prosvetni glasnik

Школа и Живот

603

III Значи ли то да нема ништа да се усвоји међу замеркама које се непрестано чују противу књишке наставе, противу стављања речи на место ствари, Школе на место живота? Далеко од тога да буду без вредности, ове замерке су битне; али су оне управљене само на злоупотребу теорије, на лажно тумачење улоге која јој припада, а не на разумну употребу апстрактних правила и знања. Има два начина на која се може разумети значај и улога појмова за људски дух. Може се претпоставити — и човек је, у истину рећи, наклоњен да то прими — да су такви појмови тако утврђени, тако јасни и разумљиви, да се могу с правом поставити као замене стварности. Отуда, уместо да почне наново да посматра с трудом факта, човек држи да има права да пође од извесних појмова и да, чисто и просто, извлачи из њих, с помоћу оиог непогрешног оруђа које се зове логиком, последице које су у њима скривене. Међутим, појам на тај начин схваћен и употребљен, чини наставу апстрактном, туђом животу, догматичном и често јаловом. Али тај начин да се схвати значај апстрактнога и правила није једини који се може замислити. У ствари, он је лажан, и треба га одбацити. Формула, појам, сама наука, у својој целокупности, увек је само инадекватан и усавршљив израз стварнога. То је, у погодном и саопштљивом облику, гомила посматрања које смо ми могли учинити над скорашњом прошлошћу нашега света. Од саме те прошлости ми познајемо само један слаб део; а, о будућности, ми можемо да правимо само претпоставке. Правила, отуда, треба да се разумеју, не као савршени и неприкосновени типови суштаства, већ* као оруђа за ориентацију и истраживање. Кад се тако схвате, јасно је да се она ни мало не противе посматрању конкретне ствариости и широком и слободном увођењу живота у Школу, већ их, на против, траже и дозивају. То није све. Под речју живот треба очевидно разумети, не само упражњавање чисте активности, осетљивости и воље, већ и упражњавање интелигенције. То не значи живети као човек, занемаривати мисао, да би се ценила само импулсивна акција. Међутим, идеје и речи, посматране према својој правој природи, као несавршени, живи и гипки симболи реалних ствари, управо су израз и подстицај живота интелигенције. У практици, начин који треба употребити да би се појмовима и правилима доделила улога која им у истину припада, јесте суочавати их сталио са стварношћу. Треба радити тако да се успоставе и одрже у духу асоциације идеја које, од знања, воде одмах до означене ствари, и обратно. Појам, увек, треба да сугерише интуицију, као што интуиција треба да изазива појам.