Prosvetni glasnik

204

Просветни Гласник

Мишљења смо да му припада право за проФесора по 1. и 4. чл. Уредбе. 5.) Јоспф Освалд, суплент-катихета у гимпазији у Сенти, исппт зрелости положио је 18-^1-1910 у псусовачкој гимназији у Кадочи. Од 191011—1913/14 свршио је теолошки Факултет Универзитета у Будимпетти (апсол. Бр. 15. 1913—14). Служио је као катихета у бајској препарандији 1914/15—1915'16 год.; од 1917—1918 био је војни свештеник, а од 1919—1920. хонорарни наставник гвмназије у Сенти. Указом од 9-Х1-1920. СНБр. 17071, постављен је за суплента 12 марта 1921 положио је катихетски испит пред повереништвом Калочко-бачке бискупије са врло добрим успехом. Мишљења смо да има права за професора по 1. и 4. чл. Уредбе, али — мада је сад положио и катихетски испит по старом систему, у смислу решења Главног Просветног Савета СБр. 6. од 13-1-1921 иредпоследњег етава нашег извештаја — са обвезом да полаже и стручни и општа део проФесорског испита пред нашом испитном комисијом. Савет усваја у свему прочитани реферат и одлучује да се ирепис достави Господину Министру Просвете, II. Председник саопштава, да је умножен и раздан члановима реФерат г. г. Љуб. Протића и Мих. Станојевића, о начелима за израду новог закона о народним школама После изјаве г. Дим. Соколовића, да и Учитељско Удружење ради свој нацрт овога закопа, у споразуму с делегатима Покрајинских Учитељских организација, Савет одлучује : да се расправа одложи, док чланови не уђу у познавање покренутих нитања и док не стигне нацрт учитељског удружења. III. Иродужена је расправа о нацрту новога закона за средње школе. После говораг. г. Д-р Николе Вулића, Миливоја Симића. Лазе Ненадовића и Јеремије Живановића, постиже се споразум о садржинп чл. 1. новог законског нацрта, о значају, задатку и цпљу средње школе.

— 1227 редовни оастанак 20 маја 1921 године Присутни: председпик г. Лазар Кнежевић, чланови: г. г. Д-р Нпкола Вулпћ, Д-р Алексапдар Белић, Д-р Владимир Ћоровић, Д-р Лаза Ненадовић, Јеремија Живановпћ, Љуб. М. Протић, Мирко Поповић, Дпм. Соколовић и Мих. Станојевић Секретар, Сл. Миловановић. I. Прочитани су и примљени записници 1223—1226 редовног састанка. II. Г. г. Љуб. М. Протић и Дим. Соколовић усмено реФеришу о молбама учитеља оси. школа за пензију и реактивирање. Саслушавши, Савет је мишљења,: да Јосиф Панчањи може бпти стављеп у пензију; да СоФију Нотарош не троба реактпвпрати, и да Мари Бељин-Л>утулов не треба дати одсуство, него наредити ислеђење преко нарочитог изасланика, за њене кривице које наводи школски надзорник. III. Потпреседник сао п штава иисмо г. Славка Милпћа нроФесора Нпшке гимназпје, да не може да прегледа Арнтмешпку г. Г В. Гокнића (в. 1224 записник под III). Савет прима знању и одлучује, да се рукопис упути г. Гадославу Лазаревпћу, проФесору III београдске мугаке гимназије. IV. Чита се реФерат г. Јована Ђ. Јовановпћа, шк. надзорника у Београду, о рачунпцп за I н II разред основне шлоле, од г. Срет. Стојковића (в. 1188 заппсиик под XXII). ГеФерат гласи: Писмом Главног Порсветног Савета од упућене су ми на преглед и оцену „Рачунпце н геомешрнски облнцн за I и II разред основнчх школа, које је израдио г. Ср. Ј. Стојковић, а издала пздавачка књижара Бранислава Церовића-Ајхштета у Београду, 1920 године. Ја сам обе ове књижице марљиво прегледао, те ми је част иоднети овај реферат: I. „Гачуница и геометриски облици за I разред основних школа", као што се из самог натписа види, намењена је ученицима I разреда основних школа. Самим тим писац је понова отворио питање о унотреби рачунског уџбеника у томе разреду, које питање није пречишћено ни у нашој ни у страној дидатичкој литератури. И дан данас су мишљења о томе питању подељена у дидактичким круговима. Тако, докле су једни прннцнпијелно протинни уношењу уџбеника оваке врсте у основне школе, а нарочито у млађим разредима њеним, дотле другн употребу ваљаних и методски правилио израђених уџбеника ватрено препоручују у иајразлич-