Prosvetni glasnik

Службени Део 205

нијим облицима, као: ручно кљиге, подсетиике, требнике, читанке (земљописне, историјске религијске), и т. д. Писац ове „рчунице" г. Стојковић свакако припада овој другој групп шкодских радника, када се латио израде ове књижице за I разред. Под принципијелном претпоставком, да ће књижица овакве врсте ииак моћи пружити ученицима I разреда извесне користи за схватање и разумевање количина и бројева и њиховах одношаја у предвиђеном опсегу бројева 1—'20, као и да ће им моћи дати извесне подстицаје за самосталан рад, у колико овога може бити у том разреду, потребно је најпре испитати: у којој је мери нисац задовољио основне дидактичке захтеве у погледу избора, распореда и обраде изложеног градива у тој књнзи ? а) У погледу избора градива писац се у главном држао прописа, предвпђеним наставним програмом, изостављајући појам о граму и декаграму. а уносећи више но што се програмом тражи писмено рачунање, које је изречно изостанљено утфм разреду. Међутим, како су вежбања за усмени и иисмени рад доста лака и методски изведена, овај вишак градива не би био на одмет ученицима I разреда, нарочито на крају школске године, када се савлада техника читања и писања, као и у неподељеним школама. б) Што се тиче пишчевог распореда градива, може се .и он сматрати донекле као напредак у овој врсти уџбеника. Тиме, што је јасно издвојио познавање бројева од рачунања с бројевима ппсац се знатно приближио модерном методичком схватању ових радња. Исто тако, наиуштајући сасвим уобнчајено монограФско разматрање бројева 1—10, или чак и 1—20, писац је у истини показао, да му је било необично много стало до методички савршенијега рада, какав се лрепоручује у виду десетичног распореда бројева у савременој Методицп рачунске наставе. С правом му ее нак може замериги, што није доследно спровео све захтеве овога распореда, него је узео ннјпре бројеве 1—5, ппсебно обрађујући на њима сабирање, растављањо (ово му је више дељење у првом делу примера) и од\зимање без множења и садржавање (дељења), а затим бројеве 1—10 са упоредним сабирањем и одузимањем и посебним множењем и дељењем, место такође упоредног множења и садржавања. На исти је начин поступио и у распореду рада с бројевима 1—20, или бол,е оећи 10—20. Иначе је све остало градиво распоређеио како треба. в) С обрадом градива ствар код писца стојп пешто друкчпје. Сем узетих' примера из живота за познавање бројева, који су скоро сви на свом месту, кроз остале радње, а особито у граФичком представљању бројева, не види се једно одређено пишчево гледиште, на основу којега би могао бити увршћен у присталице бнло принцииа посматрања било нринциЈа бројања, или најзад каквог позшрљиво!' правца. У том погледу. уваженом и иознагом нашем математичару и писцу ваљаних ухбеника за средње школе, изглода да Је за писање уџбеника за основне школе недостајало темељно познавање методичке литературе за ове школе, или не бар њен најновији развој. Иначе му се зацело не би могло десити, да до броја 5 бројеве представља најпре у несистемским групама, а одмах потом у редовпма, па да ту збрку обрнутим редом пренесе и на остале бројеве у њиховом граФичком иредстављању помоћу квадратића и цртица. Вројне слике, које на тај начин треба да по.јачају ученичко бројно опажање, скојом неједнаков1ћу ствараће ученицима ненотребне тешкоће при појимању количпна и бројева. Стога је желети да писац у другом издвњу ове Рачунице извршп корекцију у овом основном методичком проб-^ему, па ма се на коју страну одлучио. Задатци за вежбање с чнстим бројевпма и прпмери из живота махом су добро и методски сређени, само би последњи јаче пнтересовање будили код учепока, када би били издвојеии по стварним областима, које се у томе разреду обрађују или додирују у настави матерњег језика и осталим предметима. Такође би требало саобразити и пене у 2-3 задатка данашњим ценама, што с погледом на време писања књижице не може пасти на терет писцу. У геометриском делу ове кљижпце, који је израђен врло пажљиво и који одговара дечијој схватљивости, поткрао се пнсцу у натпису под 4. на стр. 48 тежак и ученицима основне школе непристрпачан стран израз: „И!.ралелне линије", који би се у II издању такође могао избећи. Најзад, техничка је израда књиге, према средствима с којима се данас располаже, више него добра, II „Рачуница и геометријски облици за разред II основнпх школа" од истог писпа даје слику озбиљног и смишљеног рада с пречишћеним и разрађеним методичким уверењем новијег времена Стара заблуда, која се годинама нровлачи кроз нашу основну наставу, а по којој се бесциљно спроводио Грубеов монограФпјски или инднвидуални распоред бројева за обраду у свима могућним комбинацијама и варијацијама, одбачена је иишчевим снажиим замахом и на љено место постављен нов, природан и рационалан распоред по десетичним групама бројева. Принципијелно се дакле може само поздравити ова ваљана књикица. Међутим, што се појединоети тиче, могле би се учинити извесне замерке спореднијег значаја, особито у погледу обраде јединица и осталих бројннх комбинација у свакој десе|ичној групи, помоћу којих се долази до т. зв. рачунских олакшица, а које скупа изпскују и нешто