Prosvetni glasnik

Кроз Стране Листове

695

регулише нити осигурава њено функционисање. Треба ли рећи више да се докаже хитност рефорама? „Васпитачи су рекли своју реч. Сад је на земљи да одлучи да ли, у општем покрету, прима да остане непомична." „Просветни Гласник" је од свог обнављања увек истицао потребу опште реформе наставе. Васпитање одраслих је једна од најважнијих партија програма који треба утврдити и остварити. Г. Е. Јелачић претреса, на другом месту, како је могуће то практично извести. Али, у сваком случају, ми не мислимо да наша земља, као ни Француска, може „примити да остане непомична". Јер, као што је речено, ко не одмиче, иде назад. Наша демократска држава заслужује боље искоришћење свију младих енергија своје деце, која треба да допринесу да јој осигурају диван полет. с . п.

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ КОНГРЕС ПРОФЕСОРСКОГ ДРУШТВА КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА У ЗАГРЕБУ (25-27 СЕПТЕМБРА 1921) Овогодишњи "конгрес Професорског ДруШтва одржао се у Загребу, од 25—27 септембра. По мишљењу потписанога, било је врло добро што је тиме избегнута ненамерна погрешка коју је један део Главне Управе Професорскога Друштва могао случајно учинити, заказујући, у први мах, конгрес у Љубљани. Потписаном је добро познато да су ти чланови Главне Управе који су намеравали одржати конгрес у Љубљани, поступили, при доношењу такве одлуке, поглавито зато што је изгледало као да су учесници прошлогодишњег конгреса, — поштујући осетљивост наше браће и другова који су, још увек, у засебном друштву Хрватских Средњошколских Професора — сматрали да би било упутније одржати овогодишњи конгрес у Љубљани. Стварност је, међутим, показала да су наши драги другови из Друштва Хрватских Средњошколских Професора увидели да ми остали веома дубоко жалимо што и они још нису са нама, и да нисмо имали ни најмање намере вређати њихову осетљивост. Одржали смо, истина, овај конгрес у Загребу без њих, али са великом жељом и подједнаком надом да ћемо, што пре, одржавати наше конгресе заједно, сви уједињени у иаше Југословенско Професорско Друштво, и у Загребу, и у Београду, и у Љубљани и у Сплиту, и у осталим крајевима наше отаџбине, подједнако драге свима: и друговима из Друштва Хрватских Средњошколских Професора, и нама, из овога, још увек неуједињеног друштва; и нама који се, не по покраји-