Prosvetni glasnik

О Ђорђу Натошевићу

725

Приређивачи стогодишње прослзве од рођења Д-ра Ђорђа Натошевића (Српски умитељски конвикт и „Натошевић", учитељско деоничарско друштво у Новом Саду 1 ) спремили су за прославу и изложбу књижетпх радова 'и књижете осшавине нашега великог педагога и књижевника. Разуме се, све се није могло спремити, али добра воља је била ту, и учинило се што се у овим приликама дало учинити. Ако то и није био потпун књижевни рад Натошевићев, дело његова духа, ако нису могли бити прибрани ни сви оделито штампани радови његови (они по листовима и другим разним повременим књигама нису се могли ни ишчекивати), ипак је и најбољи познавалац Натошевићеве радње могао наћи нешто ново за себе, а сви суделовачи су морали застати изненађени пред толиком обилношћу тако многоструких радова, који су сви ишли једном циљу. И ту смо, на том месту, ако нам још ни близу није познато све што је Натошевић учинио, камо ли да смо дошли дотле да се сва његова радња и пословање може прегледно приказати, ипак могли бити свесни о томе шта нам је он био и шта је урадио за нас: Спремао је школу за народ и народ за школу, учитеље за васпитање народа и васпитаче за учитеље. На све је мислио, ни на шта није заборављао; свугде је стигао, и нигде није одступао. Није био оригиналан мислилац, и није ни оставио књижевна дела која би имала трајне било поучне било књижевне вредности, — али је дао све што је имао, и са у нас беспримерном љубављу, која је заборављала и на себе и на своје, предао се сав школи и народном просвећивању и учинио за њих више него и један Србин до данас. МИЛАН ШЕВИЋ

ПРИМИТИВНИ ДУШЕВНИ живот (ЊЕГОВА СУШТИНА II ЊЕГОВО СХВАТАЊЕ СВЕТА) — (Крај) Самостална, чулно схватљива душа припада, на ступњу о коме је реч, свима предметима у околини. Дајаци на Борнеу приписују животињама и биљкама извесно биће као што је душа, које они зову зешип§а! или 8етип §1. Увене ли пиринач, онда-је његова душа отишла; „оболи ли нека биљка, онда они гледају у томе привремено одсуство њеног невидљивог ја". Да примитивни човек свуда види исти живот као што је његов, показују нам наредни примери: „Кад се мисионар Филипе једнога запарнога дана жалио једном младом становнику Ватрене Земље на дневну врућину, узвикнуо је дечак љутито: „Не говори, сунце 1 ) Прослава је одржана 30 и 31 јула 1921 у Новом Саду. В. Учишељски весник бр. 7, приређен у славу Натошевићеву, и у бројевима 8 и даљим „Са прославе стогодишњице Д-р Ђорђа Натошевића".