Prosvetni glasnik

758

Просветни Гласник

овом центру. На тај начин, васпитање ће заузети у духу унитеља и ученика тако исто важну улогу као и настава. Планови лекција спремљених од белгијског Министарства сви су врло прости. Сваки од њих носи као наслов једно позитивно правило: „будимо чисти, будимо обазриви, имајмо реда, поштујмо живот свуда, и т. д." Та правила су сва практична; никаква теорија их не повезује; то су савети здравог разума, заједнички свима доктринама. Али како белгијска школа није увек лаичка, Министар допушта учитељима вероисповедних школа да додаду лекцијама чији је он план дао вероисповедна разматрања. Међутим, ипак остаје тачно да је сам програм независтан од тих разматрања. Крај брошуре показује, на двама примерима, како ће учитељ-моћи да од сваке моралне лекције створи центар интереса за сће остале. Цитирајмо, најзад, у целини пропратку белешку уз разговор који носи наслов: „Волимо нашу земљу", и ставимо је на срце и нашим учитељима: „Тај разговор биће последњи. Он ће се водити кад часови из историје и географије буду допустили деци да већ стекну неколико битних појмова о Белгији. Он ће закључити серију разговора о уставним слободама. Отуда, он треба да буде замишљен као синтеза — у погледу осећања — ранијих развијања. Он ће моћи постати једна свечаност и прибећи емотивним средствима, на пример: заједничко певање народне химне и локалних арија, посета ратним споменицима, украшавање школе народним заставама, читање имена ратних жртава, док сва деца одговарају заједно : „Умро за отаџбину", и т. д. с. п.

БЕЛЕШКЕ Једна леиа инициатива. — Сарајевска „Просвета", која с толико ј> активности и разборитости ради на великом делу народног просвећивања, узела је на себе инициативу за следећу представку која би се упутила Председнику Скупштине, Председнику Владе и Министру Војном: „Према одлуци годишње скупштине друштва „Просвете" од 3 јула 1921, част је Главном Одбору „Просвете", и другим потписаним просветним организацијама које се придружују следећем кораку, обратити Вам пажњу на то да. би било од велике користи да Народна Скупштина узакони да међу редовне задатке војне службе спада научити читати и писати. „Потписане организације добиле су својим радом искуство да се огромни постотак неписмених у нашој држави не може довољно брзо сузбити самом приватном инициативом, и да је ту најбоље, најбрже и најлакше средство: војска. Само у војсци не долази у обзир оно што