Prosvetni glasnik

22

Просветни Гласник

Баш из буџетских разлога потребно их је оснивати све више, како би смо у најскорије време дигли своју продукцију и тако државну касу обогатили. У некада, како Тацит пише, тако неплодној, шумовитој и мочварној Германији, даје јутро земље два пута већи плод него у нашој плодоносној Војводини. Али зато је подигнуто у Немачкој небројено ратарских школа, док би их у читавој једној великој и доста културној покрајини наше Краљевине (у Хрватској) могли све скупа избројати на прсте једне руке. Па да нисмо напредни Како ли консеквентно проводимо наше народно гесло: „Боље да пропадне село него обичај у селу!" Као да је прости народ зван да води интелигенцију, а не она њега. Доиста, наше демагоштво се не испољава нигде као у овој прилици где му је најмање места. Судећи по свему, нижа средња школа је у много тешњој вези са основном школом него с вишим разредима средње школе. Са основном школом је веже заједничка сврха: да својим ђацима даде право опште образовање, и то опште зато што ће бити за све без разлике једнако; и опште, потом, с обзиром на лице, а не на предмет образовања, како се досад мислило. У том се и било на кривом пугу досад, што се под оним „општим" крила једна груба погрешка, јер се тај атрибут протезао на ствари и предмете, а не на онога коме се ствари те дају*). Није ни чудо кад се још пре педесет година није за школско дете у опште марило као да га и нема. Истом нова школа, а то јој је највећа заслуга, истакла је дете као главни фактор у школи, те су потом сви остали фактори, па и наставни предмет, дошли у засенак. Надаље веже основну и нижу средњу школу и други део заједничке сврхе: да проуче своје ученике и да их у даљем, стручном изучавању упуте путем прирођених им способности. Јер шта и може бити пречи и важнији задатак тих школа од тога, пошто даду својим ђацима опште човечанско образовање, да их пошаљу оном стазом у животу коју им је наменила сама природа у часу кад су зачети у утроби материној ? И какву би вредност имало опште образовање кад се не би допунило стручним ? Опште образован човек, познавајући своје потребе, разумеће и потребе свакога другога човека према оној: „Омери о се, сваком ће пристати!" Али шта му то вреди, ако он те потребе не уме задовољити? А како ће их задовољити ако се није научио радити посао који одговара његовим урођеним способностима и који, због разлике тих способности међу појединим људима, нико други није погодан тако урадити као он? Доиста, стручно васпитање без општега је непотпуно, јер нема своје природне основице, а опште без стручнога је крње, јер му недостаје његов природни завршетак; истом једно и друго заједно чине праву и пуну целину.

*) Опширније о том у расправи истога писца Оиће образовање у ^аз^аупот Ујезтки, год. XXI, св. 1.