Prosvetni glasnik

34

Просветни Гласник

Затин сама примена '/ 4 са тачком у првом иежбању је. претерана и она је резултат погрешно узете 1 ' 8 за основну једпницу бројања. Пошто је у уџбениково „СолФеђо" г. Стојчевића, изостала та рационална подела градива на ритам са динамиком с једне стране п с друге стране намелодију; већ је медодијско изучавање оно које треба да помогне развијању ученика п у ритмичким п динамичким особинама тона, то је ннтересантно видети да ли је тај спој — по моме дубоком уверењу нерацноналан, за наставу, изведен методскп и са планон. Налазим да није. Г. Стојчевић мелодију изучава поступно идући од приме па до интервала највећег растојања у обиму дечјег гласа, место да мелодију изучава остављајући у пуној важности начело, да се дечји слух може развити до способности да осети п сугерира репродукцију мелодије, тек онда ако се научи ослањати се на три Фундамента сваког тоналитета: на тонични, доњодоминантни и горњодоминантни тон, узимајући уз то у обзир и Бићаети-тиш тосјл. Према томе мелодијске вежбе се уче на тај начин, што се оне израђују прво око три главна тона лествице трудећи се да се целокупна вежба изведе у домену целокупне хармоније дотичне фундаменталне Функције: с-е-§, §-ћ-с1 и Ј-а-с у С <1иг-у, па тек онда се прелазп у обим целокупне лествице где се онда долази и до сазнања величина појединих степена: цео или полустепен. У погледу те разлике у величпнп суседног размака двају тонова г. Стојчевић је задржао традиционалне називе: „цео тон" „полу тон". То је погрешка и може да изазове забуну код деце. Тон је акустпчки појав који ми као такав опажамо и којн за нас има вредност с обзиром на број трепсрења. Чим се разне висине тонова ставе у низ, одношаји у том низу се морају одређивати с обзиром на ступањ (место тона у низу) и степен и онда се не сме рећи „по .1 тон" јер тон је једнацелина, већ „полу степен" или „цео стенен", а не, цео тон". Код дела где се изучавају интервали опазио сам да се примењује принцип двогласностп. Делимично је он оправдан кад су у питању акордски интервали: октава, терца и квинта. Али код кварте, сексте, септиме и секунде овај принцип може да изазове нејасне преставе код ученика с погледом на правилно даље кретање појединих тонова .једног интервала и то с, тога што су ти побројапи интервали, а нарочито секунде и септиме, интервали који имају у себи карактеристике пролазних, односно задржаних тонова. Ако ми, као што чини г. Сто.јчд^ић секунду из друге вежбе II одељка (пнтервали) разрешимо у једно звук ми смо учинли оно што је: да је интервал секунде интервал који се мора разрешити у терцу, јер један од тонова ко.ји сачињавају секунд —. интервал има увек карактер нролазне ноте од приме ка терци док други тон секунд - интервала треба да остане да лежи. Исти је случај, у основи са септ — интервалом, који је обртај секуиде и којп, према томе, треба да се разреши у сексту на тај начин што се доњи тон задржи, а горњи тон на ниже разреши у сексту према доњем задржаном тону. Одељак III. Ритмичке вежбе јесте у ствари одељак мелодијскнх вежби, где доманира у ритму 1 / н ноте као основа јер се и >/ 4 са тачком примењује, што .је још увек, с обзиром на пређено градиво предходних одељака, раио. Одељак IV. Гаме (скале) је шаблонско набрајање лествица квинтног-круга на више и квинтног круга на ниже тако да не може да послужи развпјању појма о лествици, нити пак да упозна ученике са системом постанка лествице. Осим тога називи појединих тонова по Гвидонским слоговима, са додатком сПез-а 1зето1-а и ћесагге-а, јесте начин који замара дух ученика, а може да му послужи п за забаву, кад уз то, још и назив тонских родова дође, и то овако: &<Нез—ппиог, 1аћето1—тајог или : тЊето1, 1аћето1, тајог или: ттог и т. д. У опште узевши „СолФеђо" г. Стојчевића је књижица, која је по богаству материјала веома скромна, по расаореду тога материјала нерацпонална, неметодска, шаблонска, тако да ученик не би могао, користећи се овим уџбеником, да уђе у тајне музике кроз познавање музичке ритмике, динамике и мелодике. Стога мислим да се „СолФеђо" г. Стојчевића не може употребити као уџбеник певања у средњим и стручним учитељеким и богословским школама у нас. Осим тога има и ортограФских погрешака у језичном тексту као на пример „испочетка" „објасњавати". Или : ,3" овом уџбенику није у задатку специјалпа обрада гласа, већ — у главноме — способност самостално читати ноте".. .. и т. д. Усвајајући реФерате, Савет је мпшљења да се Солфеђо не може препоручити као уџбенпк. РеФеренти су се одрекли хонорара. III. Читају се молбе по чл. 72. Закона о средњим школама. Савет је мишљења: да могу и даље остати у служби: г. г. Мпхаило Илић, про#есор I крагујевачке гимназије; Матија ХоФман и Арпад Коштољањи, ироФесори суботичке гимназије; да не могу остатп у службп: д-р Сава Буторка, про®есор вршачке гимназпје и Аго Мер^и проФесор еуботичке гнмназпје.